Poverenik za informacije od javnog značaja uputio je na adrese 119 organa javne vlasti pismo, upozoravajući ih na obavezu postupanja u skladu sa nalogom iz rešenja Poverenika za informacije, i obavezu da ga o izvršenju rešenja obaveste.
Tim povodom Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio sledeće:
„Rešenja Poverenika za informacije su, za organe vlasti na koje se odnose, obavezujuća. Naravno, ne zato što tako ja mislim i kažem već zato što je to izričito utvrđeno čl.28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Nepostupanje organa vlasti po tim rešenjima predstavlja dakle svesno kršenje Zakona.
Ovo pitanje, statistički posmatrano možda nema, ali sa stanovišta principa sigurno ima veliki značaj. Naime, u dosadašnjoj praksi Poverenika za informacije preko 90% slučajeva okončano je tako što je tražilac informacije dobio informaciju koja mu je prethodno, pre žalbe Povereniku za informacije, bila uskraćena. U većini slučajeva čak nije ni bilo potrebno donositi formalno rešenje, bila je dovoljna i sama intervencija Poverenika.
Iako broj od 100 do 200 neizvršenih rešenja predstavlja samo nekoliko procenata u ukupnom broju slučajeva kod Poverenika za informacije, on se ne sme potcenjivati. Apsurdno je, veoma štetno i krajnje neodgovorno da organi javne vlasti, bez obzira o kom nivou se radi, ne poštuju svoje zakonom utvrđene obaveze. Posebno je neprihvatljivo da to rade državni organi, dakle oni koji bi u normalnom redu stvari, morali imati posebnu ulogu i odgovornost u ostvarivanju principa zakonitosti (npr. Ministarstvo za infrastrukturu, MUP, RIK, Agencija za privatizaciju, Republički javni pravobranilac, Republički zavod za zdravstvo).
Uporno, protivno zakonu istrajavanje u uskraćivanju informacija, i posle naloga Poverenika za informacije, ima za posledice štetu po ugled i poverenje u institucije i zakone Srbije. Ovo posebno važi u slučajevima kada su predmet zahteva informacije za koje sasvim očigledno postoji veoma izražen, pojačan interes javnosti, kao što su npr. one koje se odnose na raspolaganja vrednim javnim resursima, privatizacije, finansiranje političkih stranaka i sl.
Zato, ako se zaista želi, nov, demokratskim odnosima daleko primereniji odnos vlasti prema javnosti, kakav nam je inače neophodan, onda u prioritetne zadatke buduće, nove Vlade svakako spada i zaoštravanje odgovornosti za ovakve postupke. I naravno, mnogo odgovorniji odnos prema sopstvenoj, zakonom utvrđenoj obavezi, obavezi Vlade da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika.“
