Poverenik za informacije od javnog značaja nastavlja aktivnosti na ažuriranju kataloga organa javne vlasti koji je pre nekoliko meseci objavljen na njegovom veb sajtu www.poverenik.org.rs. U katalog, koji obuhvata oko 11.000 subjekata sa statusom organa javne vlasti, će pored prisutnih naziva, sedišta i adresa, krajem ovog meseca, u vreme prelaska domena yu u rs biti unete i adrese elektronskih prezentacija onih organa koji ih imaju.
Tim povodom Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio:
„Izrada ovakvih kataloga nije obaveza Poverenika za informacije. Taj složen zadatak u drugim zemljama, po pravilu je, u nadležnosti Vlade. Kako kod nas izgleda niko nije nadležan, moji saradnici su se u to upustili i pre nekoliko meseci objavili osnovnu verziju kataloga. On je jedan od kvalitetnijih, značajno bolji od većine u širem okruženju. Rad na njemu je imajući u vidu značaj Interneta u savremenim uslovima, nastavljen unošenjem veb sajtova organa javne vlasti.
Rezultati ovog rada, osim za građane i novinare, morali bi biti zanimljivi i za ljude u vlasti, pre svega Vladi Srbije, jer su i indikativni i zabrinjavajući.
Ako ostavimo po strani kvalitet, može se konstatovati nekakav, kvantitativni, napredak. Npr., konačno svi tzv. najviši organi vlasti (Narodna skupština, Predsednik, Vlada, Ustavni sud, Vrhovni sud, Republičko javno tužilaštvo), imaju veb sajtove (procenat je 100%). Veb sajt ima i 95,5% ministarstava. Sva osim Ministarstva za infrastrukturu. Neshvatljivo za organ ovog ranga, pogotovo što je reč o ministarstvu koje sprovodi i kontroliše veliki broj vrednih poslova i projekata i raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima, pa bi bilo normalno očekivati da ispoljava čak pojačanu odgovornost u izvršavanju obaveza koje ima prema javnosti. Kod drugih subjekata procenat je lošiji, pa veb sajt ima 19 od 23 (82%) republičkih agencija, 7 od 10 (70%) direkcija, 9 od 17 (52%) nezavisnih regulatornih tela i 4 od 8 (50%) fondova.
Na nivou AP Vojvodine situacija je najbolja. Skupština i Izvršno veće, i (17) pokrajinskih sekretarijata (100%) imaju sajt, a slično je i kod pokrajinskih javnih preduzeća, ustanova i sl,. procenat je iznad 90%.
Situacija u okviru lokalne samouprave je znatno lošija i vrlo šarolika. Preko 90% gradova i preko 60% opština ima veb prezentaciju. Kod gradskih opština, onih u sastavu gradova, procenat se kreće od 0% u mnogim gradovima preko npr. 20% u Kragujevcu, ili 40% u Nišu, pa do 95% u Beogradu. Indikativno je da, uz svu verbalnu brigu o KiM, grad Priština (sa sedištem u Gračanici), nema veb prezentaciju, kao praktično i sve druge KiM opštine.
Posebno loša situacija je u pravosuđu. Npr. od 30 okružnih tužilaštava veb sajt nema ni jedno, od 30 okružnih sudova, veb sajt ima 4 (13.3%). Od opštinskih tužilaštva samo 2 (1,9%) imaju veb sajt i samo 15-tak opštinskih sudova (8,8%). Od 149 opštinskih organa za prekršaje, veb sajt ima samo 1 (0.6%), a od 11 veća za prekršaje takođe samo 1 (9%). Mislim da je takvo stanje mnogo više izraz materijalne situacije u kojoj se nalazi ova grana vlasti nego odsustva volje ljudi iz pravosuđa. S nešto više entuzijazma i u teškim uslovima bi se moglo bolje - primer je mreža trgovinskih sudova Srbije, koji takođe u velikoj većini nemaju sopstveni veb sajt, ali su sa Višim trgovinskim sudom organizovali zajednički portal na kome su svi zastupljeni.
Ipak, najveći razlog za zabrinutost predstavlja kvalitet informacija koje se plasiraju na veb sajtovima organa vlasti. Veoma se često propušta objavljivanje informacija, čak i kad je to po zakonu obavezno (informatori o radu), a istovremeno se neretko, umesto za dokumentovano informisanje javnosti, zvanične elektronske prezentacije organa vlasti koriste u propagandne, gotovo reklamne svrhe.“
