Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić u pismima upućenim Nadeždi Gaće, Ninu Brajoviću i Dinku Gruhonjiću, predsednicima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), čestitao je 3. Maj, Međunarodni dan Slobode medija.
Poverenik je, upućujući novinarskim udruženjima čestitke i dobre želje za uspeh u radu, naglasio da je ovaj datum i prilika da se podsetimo na značaj slobode medija i na obaveze koje s tim u vezi ima vlast u demokratskom društvu.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio:
„Ne možemo biti zadovoljni efektima onog što je na pravnom i faktičkom planu učinjeno radi stvaranja uslova koji su neophodni da bi novinari i mediji mogli vršiti svoju izuzetno važnu funkciju na način koji bi bio daleko primereniji standardima i potrebama demokratskog društva.
U ostvarivanju prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, novinari i mediji se neretko suočavaju sa problemima koji su gotovo apsurdni. Žalbe kojima se sve češće obraćaju Povereniku za informacije, pokazuju da im se uskraćuju čak i one informacije koje vlast, po zakonu i kriterijumu demokratskog društva duguje najširoj javnosti i bez ikakvog posebnog zahteva. Informacije se uskraćuju i bez ikakvog obrazloženja ili uz navođenje „razloga“ čiji legitimitet je najblaže rečeno veoma problematičan. Vrlo je indikativno da, iako je sasvim očigledno da se ovakvim postupcima flagrantno krše Ustavom i zakonom zajamčena prava medija, ni nakon tri godine primene zakona još ne funkcionišu neki mehanizmi neophodni za prinudno ostvarivanje ovih prava i za kažnjavanje onih koji ih ignorišu i krše.
Istovremeno proces povlačenja vlasti iz svojinske strukture medija je bitno usporen, gotovo zaustavljen, naročito kad je reč o elektronskim medijima. Godinama izostaju s pravom očekivani rezultati na planu otkrivanja i odgovornosti aktera čak i najtežih ataka na bezbednost i život novinara. Predstavnici medija često se suočavaju sa postupcima predstavnika vlasti koji uključuju potcenjivanje, omalovažavanje i diskriminaciju, ali i gore od toga - vulgarnost i brutalnost. Pomenutim i drugim sličnim činjenicama ne treba komentar, jer govore same za sebe. One potvrđuju da u odnosu prema pravima, ulozi i značaju medija postoji veliki raskorak između onog što vlast javno proklamuje i onog što radi u praksi. To se bezuslovno mora promeniti, a od kvaliteta i brzine tih promena umnogome će zavisiti i ukupan tok demokratske tranzicije našeg društva.“
