Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom povećanog interesovanja javnosti za događanja u Poreskoj upravi (PU) saopštava da je postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) pokrenuo još pre osam dana.
Neposredan povod za pokretanje postupka bila je individualna prijava zbog pojavlјivanja u medijima podataka iz poreske prijave, dakle podataka po zakonu dostupnim samo ovlašćenim licima PU. Međutim, u toku postupka nadzora radnici PU su ovlašćenim licima Poverenika dali i informacije koje mogu biti relevantne za veoma lošu, krajnje zabrinjavajuću ocenu ukupnog odnosa prema podacima poreskih obveznika.
Ovlašćena lica Poverenika su informisana da su te informacije, iako je PU propustila da o njima ranije obavesti Poverenika, dostavlјene i tužilaštvu i MUP-u.
Ostavlјajući po strani, bar ovom prilikom, pitanje da li je dobro što su informacije koje tek treba da budu predmet provere tužilaštva i MUP-a javno objavlјene, odnosno zašto eventualno javnost o njima nije obaveštena pre pokretanja postupka od strane Poverenika, poverenik smatra da je neophodno da nadležni organi (tužilaštvo i MUP) u najkraćem mogućem roku provere sve relevantne činjenice kako u vezi sa sumnjom u pogledu prava pojedinačnog podnosioca prijave tako, pogotovo, i u vezi sa eventualnim nedopuštenim masovnim prodorom u zbirke podataka o ličnosti poreskih obveznika, i o tome obaveste javnost.
Poverenik će u okviru svojih nadležnosti, u najkraćem roku preduzeti mere u okviru svojih ovlašćenja, o čemu će, kao i uvek, javnost biti obaveštena.
S tim u vezi, poverenik Rodolјub Šabić je izjavio i sledeće:
„Kako god bilo, konkretan slučaj je samo još jedna u nizu potvrda onog na šta sam kao poverenik više puta upozoravao. Reč je o tome da kao država hronično, već godinama imamo potpuno neadekvatan, neodgovoran odnos prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti.
Nedopustivo je da država nema prave odgovore na pitanja ko, kada, zašto i kako ima pravo da se bavi obradom podataka o ličnosti. Osnov za to, u bilo kojim okolnostima, mogu i treba da budu jasna i precizna zakonom utvrđena rešenja, a ne manje ili više (ne)formalni nalozi ovog ili onog ministra ili državnog sekretara, a iza svakog pristupa bazama ličnih podataka građana mora postojati „neizbrizisivi trag" koji omogućava da se u svakom trenutku proveri smisao, svrha, a pre svega zakonitost pristupa podacima. U tom kontekstu deluje gotovo groteksno i sama sumnja da je moguće da se, bez zakonom definisanog osnova, svrhe i obima preuzimaju čak i kompletne baze podataka.
Nije slučajno što smo svakodnevno suočeni sa skandalima vezanim za prodore u privatnost, odnosno nezakonitu obradu ličnih podataka (praćenje, prisluškivanje i lociranje, krađa identiteta, uspostavlјanje nezakonitih zbirki podataka...).
Zato, i ovom prilikom, još jednom upozoravam da je neophodna korenita promena odnosa prema zaštiti podataka o ličnosti. Ako i dalјe izostane osmišlјen, strateški pristup problemima u ovoj oblasti, ti problemi će se kontinuirano i sve brže umnožavati, sa krajnje negativnim posledicama koje u nekim slučajevima mogu biti i doslovno neotklonjive."
