Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je odnos nadležnih organa prema problemu odgovornosti za kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) neadekvatan i da je zapravo stimulativan za prekršioce zakona.
Posebno nije dobro da se pitanje odgovornosti za kršenje zakona od strane nadležnih "gura pod tepih", minimizira i u javnosti o njemu stvara pogrešna slika.
Poverenik ocenjuje da bi za realno sagledavanje odnosa države prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti bilo korisno i veoma ilustrativno da Ministarstvo pravde ili drugi nadležni organi objave npr. podatke o tome koliko lica je za šest godina, koliko je ZZPL u primeni, pravnosnažno osuđeno za krivično delo iz člana 146. KZ-a ili neko drugo krivično delo u vezi sa nezakonitom obradom podataka o ličnosti, odnosno da li je uopšte neko osuđen. Ne samo da je primere odgovornosti teško, gotovo nemoguće pronaći, nego su s tim u vezi, uznemiravajuće nedavne izjave pojedinih predstavnika pojedinih tužilaštava o "nemogućnosti" da se neke krivične prijave "pronađu u elektronskoj bazi" jer ukazuju na mogućnost nestanka, gubitka predmeta, što se izvesno nikako ne bi smelo događati. Kako god bilo, objavljivanje relevantnih podataka bi sigurno potvrdilo veliki raskorak između "kaznene politike" i potreba i realnog stanja koje je opterećeno mnoštvom problema i ozbiljnih, teških povreda zakona i prava na zaštitu podataka o ličnosti, uključujući i kompromitacije ogromnih baza ličnih podataka koje su bile pod kontrolom državnih organa.
Zabrinjavajuće je da i u oblasti slobode pristupa informacijama nadležno ministarstvo, sada Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nastavlja s praksom koju je tri godine upražnjavalo Ministarstvo pravde praktično uopšte ne pokrećući prekršajne postupke protiv prekršilaca zakona.
S tim u vezi posebno je neumesno da takvu praksu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objašnjava "razlikama u tumačenju zakona". Jasne i nedvosmislene odredbe članova 46, 47 i 48 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kojima su utvrđeni kažnjivi prekršaji isključuju mogućnost različitog tumačenja i Ministarstvo, po zakonu nadležno za sprovođenje nadzora ima, u okviru funkcije obavezu da pokreće prekršajne postupke protiv onih koji prekršaje čine. Iz godine u godinu počine se hiljade prekršaja, a o stotinama njih, onih najdrastičnijh, najflagrantnijih slučajeva (u kojima je najčešće počinjeno po nekoliko prekršaja), iako to nije obaveza Poverenika, on je obaveštavao nadležno ministarstvo. I kad u poslednjih 10 meseci (koliko je ono nadležno) Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Poverenik dostavi 271 takav predmet, a Ministarstvo pokrene samo 4 postupka, toj činjenici je svaki komentar suvišan.
