Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2014. godini. Izveštaj je dostavljen i predsedniku Republike, Zaštitniku građana i Vladi Republike Srbije i istaknut na veb prezentaciji Poverenika.
S tim u vezi poverenik Rodoljub Šabić, je izjavio sledeće:
„I u 2014. godini nastavljen je kontinuirani trend sve intenzivnijeg obraćanja građana i drugih subjekata Povereniku. Taj trend je dobar kao potvrda rasta poverenja građana u instituciju Poverenika, ali i istovremeno izvesno predstavlja i potvrdu velikog broja problema u ostvarivanju prava.
U 2014. godini Poverenik je imao u radu ukupno 11.387 predmeta (8.749 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama i 2.638 predmeta iz oblasti zaštite podataka o ličnosti), što je za oko 15% više u poređenju sa 2013. godinom ili za oko 33% više nego u 2012. ili za 46% više nego u 2011. ili 3 puta više nego u 2010. ili čak 26 puta više nego u 2005. godini. Ovi podaci se, naravno, odnose samo na formalne postupke, broj neformalnih obraćanja građana je neuporedivo veći.
Ocene stanja u dve oblasti su bitno, dijametralno različite. S jedne strane, bez obzira na održavanje nekih hroničnih problema, pa i ponovnu pojavu nekih problema za koja smo mislili da su prevaziđena u oblasti slobode pristupa informacijama, ipak imamo kontinuiran progresivan proces, koji je po mnogo čemu sudeći, ireverzibilan. Naravno, pomenute probleme nikako ne treba potcenjivati i treba naglasiti da su oni proizvod i posledica nefunkcionisanja mehanizama koji nisu pod kontrolom Poverenika već izvršne vlasti.
Vlada, uprkos jasnim, zakonom utvrđenim obavezama ni u jednom slučaju kada je to bilo potrebno nije prinudom obezbedila izvršenje rešenja Poverenika. Lošu "praksu" Ministarstva pravde i državne uprave koje tri godine zaredom nije procesuiralo ni jednog od brojnih prekršioca zakona, u 2014. godini praktično je nastavilo sada nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Ovakav odnos nadležnih za pokretanje prekršajnih postupaka objektivno je „poziv" na kršenje zakona.
Takvu praksu je nužno neodložno promeniti, s obzirom na značaj transparentnosti kao i za ostvarivanje niza tranzicionih ciljeva odnosno fundamentalnih načela demokratskog društva, kao što su - dobra uprava, demokratska kontrola vlasti, racionalnost, odgovornost i posebno za borbu protiv korupcije. Potcenjivanje činjenica koje govore o nepoštovanju obaveza prema javnosti, pogotovo kad je propraćeno hroničnim odsustvom odgovornosti za kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, izvesno i neminovno udaljava od ostvarivanja većine tranzicionih ciljeva, posebno od željenih i snažno proklamovanih rezultata u borbi protiv korupcije.
Stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao što je već rečeno, je nezadovoljavajuće i zabrinjavajuće.
Tokom 2014-te godine Poverenik je u ovoj oblasti okončao postupanje u 2200 predmeta, što je uvećanje od oko 16% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, za stanje u oblasti karakteristični su problemi koje nikakve aktivnosti Poverenika ne mogu da otklone budući da su glavni izvori problema van domašaja Poverenika.
Najveći problem je potpuno odsustvo osmišljenog, strateškog pristupa na globalnom, državnom nivou, jer implementacija savremenih standarda zaštite podataka o ličnosti za svaku tranzicionu državu predstavlja izuzetno složen, državni zadatak čije rešavanje nužno podrazumeva takav pristup i angažman velikog broja subjekata.
Međutim, ni više od četiri godine nakon usvajanja Strategije zaštite podataka o ličnosti, iako je imala obavezu da to uradi u roku od tri meseca, Vlada nije donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije, koja je usled toga ostala prazna proklamacija, a propušteno je da se uradi mnogo šta što je bilo i moguće i nužno.
Pored više upozorenja Poverenika na potrebu radikalnih izmena odnosno donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na tom planu nije ni u 2014. godini učinjeno praktično ništa. Izostala je reakcija i na ranije „parcijalne" inicijative Poverenika pa nemamo, iako to Ustav nalaže, zakonska rešenja u veoma delikatnim oblastima obrade ličnih podataka kao što su video nadzor, biometrija, bezbednosne provere itd. Slično važi i za pristup podacima o elektronskoj komunikaciji građana.
Suočen sa napred navedenim stanjem, Poverenik je, nastojeći da pomogne Vladi, odlučio da sačini Model novog ZZPL. Nakon primljenih sugestija tokom sprovedene javne rasprave, Poverenik je u oktobru 2014. godine, Model novog ZZPL dostavio Ministarstvu pravde i objavio ga na svojoj internet stranici, gde se i danas nalazi. Nažalost nije poznato da je Ministarstvo pravde, odnosno Vlada RS, preduzelo aktivnosti s ciljem usvajanja dostavljenog modela ZZPL ili izrade novog teksta na osnovu ovog modela.
Zaista bizarno zvuči podatak da ni šest godina od početka primene Zakona Vlada nije donela uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka zbog čega je zakonom zajamčena posebna zaštita naročito osetljivih podataka velikog broja lica takođe ostala samo prazna proklamacija. Usled toga, u velikom broju slučajeva obrade podataka, dolazi do povrede prava građana i to, što je posebno zabrinjavajuće, na flagrantan način i vrlo često od strane državnih organa.
Navedeni razlozi dovode do velikog broja povreda zajamčenih ljudskih prava pa je neophodno, da svi nadležni organi, posebno Vlada Srbije i nadležna ministarstva, kvalitativno izmene dosadašnji odnos prema stanju u oblasti zaštite podataka o ličnosti."
