Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poziva sve subjekte koji praktikuju da prilikom ulaska u njihove službene zgrade, zadržavaju ili kopiraju lična dokumenta građana da prestanu sa takvom praksom.
Povereniku se sve češće obraćaju građani povodom činjenice da se pri ulasku u mnoge službene zgrade, i državne i druge, suočavaju sa zahtevom da kod obezbeđenja ostave svoje lične karte. Mnoge građane takvi zahtevi s pravom iritiraju i izazivaju im dileme u pogledu osnovanosti i zakonitosti.
Shodno čl. 3 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL), zadržavanje ličnih dokumenata predstavlja obradu podataka o ličnosti, a za dopuštenost svake obrade podataka o ličnosti, shodno članu 8 ZZPL, fundamentalna načela su svrsishodnost (podaci se mogu obrađivati samo za utvrđenu svrhu) i srazmernost (mogu se obrađivati samo u meri i na način koji je dovoljan za ostvarenje svrhe).
Ako u nekim situacijama može biti opravdano da službeno lice u javnom ili privatnom sektoru u svrhu preventivne ili eventualno aposteriorne zaštite imovine i lica, vrši identifikaciju lica uvidom u ličnu kartu i eventualno prepiše određene podatke lica (ime, prezime, broj i vrstu lične isprave, vreme i razlog ulaska i izlaska...), to izvesno ne znači da je opravdano da zadržava ili kopira ličnu kartu, jer je to očito nepotrebno za ostvarivanje svrhe obrade.
Zahtev za zadržavanjem lične karte, u krajnjoj liniji dovodi građane u situaciju do krše Zakon o ličnoj karti budući da član 21. stav. 1. ovog zakona propisuje da je lice koje je po zakonu dužno da ima ličnu kartu, dužno, da istu nosi sa sobom, kao i da je pokaže na zahtev službenog lica ovlašćenog za legitimisanje, a i direktno je suprotan čl. 47. Zakona o privatnom obezbeđenju, koji takođe predviđa samo mogućnost uvida u ličnu kartu, ne i njeno zadržavanje.
Ali, od "apstraktnog" kršenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o ličnoj karti i Zakona o privatnom obezbeđenju ne manje je bitno to što se bez pravog razloga i opravdanja, nekontrolisanim ostavljanjem ličnih dokumenata (originala ili kopija) na bezbroj raznih mesta značajno povećava rizik zloupotrebe podataka, odnosno dokumenata.