Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da činjenica da se Trećim nacrtom Akcionog plana za poglavlje 23 rok za usvajanje potrebnih izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (dalje: ZSPIJZ) odlaže za polovinu 2016. godine ukazuje na zabrinjavajuću nespremnost za rešavanje odavno otvorenih problema.
Polazeći od toga da do novog, ko zna kojeg po redu odlaganje nije moglo doći bez saglasnosti Kori Udovički, koja je na čelu ministarstva koje "vrši nadzor nad primenom ZSPIJZ" poverenik Rodoljub Šabić joj je uputio pismo u kome izražava nerazumevanje, nezadovoljstvo i zabrinutost.
I novim Nacrtom Akcionog plana još jednom se "gura pod tepih" niz odavno otvorenih, evidentnih problema, odnosno potreba da se: podigne nivo proaktivnog objavljivanja informacija; zakonom obuhvate svi subjekti koji imaju javna ovlašćenja; otklone prepreke i nejasnoće u vezi sa izvršenjem rešenja Poverenika; transponuju u pravni sistem Srbije evropske direktive koje se odnose na pristup informacijama; spreči sužavanje ostvarenog nivoa prava; obezbedi i poveća odgovornost za kršenje zakona.
Ponovno, teško je reći koje po redu, odlaganje utoliko je teže razumljivo jer postoji odavno pripremljena vrlo solidna osnova za izradu i usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predlog zakona već je bio u skupštinskoj proceduri još početkom 2012. godine ali je povučen, i nikad nije vraćen, a bilo je zaista više nego dovoljno vremena da se, ako se smatra da je to potrebno, preradi i poboljša.
Poverenik se posebno osvrnuo na problem odsustva odgovornosti za kršenje zakona koji je u direktnoj vezi sa nadzorom nad sprovođenjem ZSPIJZ koji "vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave". Poverenik je upozorio na to da se taj nadzor zasniva isključivo na izjašnjenju organa vlasti, bez upuštanja u proveru njihovih navoda koji često ne odgovaraju činjeničnom stanju. A budući da se "nadzor" i inače, imajući u vidu intenzitet, vrši samo simbolički, broj postupaka koje je ministarstvo pokrenulo protiv prekršioca zakona u odnosu na stvarno počinjene prekršaje je minimalan, meri se u promilima.
Ovakav odnos, gotovo potpuno odsustvo odgovornosti za kršenje zakona ohrabruje prekršioce i postiče na kršenje zakona, o čemu svedoči i veliki, stalno rastući broj žalbi Povereniku.
