Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upozorava da je krajnje vreme da nadležni počnu na mnogo odgovorniji, adekvatniji način reagovati na činjenicu da se u javnosti uopšte, posebno u medijima pojavljuje alarmantna količina podataka o ličnosti, za koje se više nego osnovano može pretpostaviti da potiču iz zbirki podataka kojima raspolažu organi vlasti, a koje su uspostavljene i vode se na osnovu zakona.
Nedopustivo je da odgovorni i nadležni u kontinuitetu ignorišu to da su u medijima prisutne enormne količine ličnih podataka, pored ostalog, i po zakonu inače "naročito osetljivi podaci" iz medicinskih dosijea, rezultati poligrafskog ispitivanja, kompletni sadržaji iskaza pritvorenih svedoka, kompletni podaci osumnjičenih za krivična dela, žrtava krivičnih dela itd. Ovakva situacija je posebno alarmantna ako se ima u vidu da bi pokušaj medija da do njih dođu na legalan način, korišćenjem prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama, gotovo izvesno bio odbijen s pozivom na to da je reč o "tajni" ili "da to ne bi ugrozilo tok postupka".
Poverenik poštuje zakonom zajemčeno pravo novinara i medija koji dobijaju ovakve podatke, da ne odaju svoj izvore informacija, ne traži i ne očekuje da to čine, ali na njih još jednom apeluje da se uzdrže od objavljivanja informacija kojima se grubo vređa privatnost, podsećajući ih da u njihovom etičkom kodeksu piše: "Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu" za kršenje etičkih principa profesije."
Ali, od državnih organa se s punim pravom očekuje mnogo više. Očekuje se, oni su u obavezi da pokažu neuporedivo odgovorniji odnos prema ličnim podacima građana, što pored ostalog podrazumeva i odgovornost pojedinaca koji se o te obaveze ogreše.
S tim u vezi, poverenik podseća da se radi o nečem što je, pored ostalog, inkriminisano i Krivičnim zakonikom i da čl. 146 KZ predviđa da će se službeno lice koje podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniti zatvorom do tri godine.
Poverenik naravno ne može voditi krivične postupke, to je posao koji treba i moraju da rade za to zakonom predviđeni organi. S tim u vezi indikativno je i alarmantno da i povodom ponovljenih upozorenja Poverenika, čak i povodom više krivičnih prijava koje je podneo, niko još nije procesuiran za krivično delo iz člana 146, a ni primera prekršajne i disciplinske nema ni u izbliza zadovoljavajućoj meri.
Krajnje je vreme da se sa dosadašnjom praksom prekine i da se pitanje odgovornosti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti počne tretirati na bitno drugačiji način. Dosadašnja praksa je ne samo, sa stanovišta očekivanih pregovara u poglavlju 23 sa EU, kompromitantna nego, što je mnogo važnije konstantan izvor ozbiljnih kršenja ljudskih prava zajamčenih našim Ustavom i zakonima.
