Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je jučerašnja izjava Jadranke Joksimović, ministarke za evropske integracije u kojoj komentariše izjavu poverenika neprimerena javnoj komunikaciji dva odgovorna državna funkcionera.
Bez imalo želje da sa ministarkom vodi polemiku na takav način i takvom nivou, poverenik ipak smatra svojom obavezom da povodom njene izjave, javnosti radi, ukaže na nekoliko činjenica.
S tim u vezi, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
"Tačno je da sam 28. septembra, kao domaćin konferencije organizovane povodom Dana prava javnosti da zna odgovarajući na pitanja novinara, pored ostalog, izrazio žaljenje zbog lošeg stanja Akcionog plana za Poglavlje 23 u pregovorima sa EU i da sam u tom kontekstu rekao da je indikativno da pregovore nećemo otvoriti sa poglavljima 23 i 24 iako su to radile, "sve druge zemlje."
Izraz "sve" upotrebio sam, kako se to inače često radi, da bih označio veliku većinu, pravilo, trend, tendenciju. Ali, iako jeste pravilo, upisano u strateške dokumente EU da pregovori počinju otvaranjem ovih fundamentalnih poglavlja, to se zaista, poznato je, ne dešava uvek. Neko dobronameran razumeo bi odmah ovu "nepreciznost". Neko strožiji mogao bi je prepoznati kao predmet korektne kritičke opservacije. Ministarka međutim nije izabrala ni jedno ni drugo, već je procenila da je to "dobra prilika" da ona srpsku javnost "obavesti" o tome da je poverenik ili "zbunjen", ili "neznalica", ili "politikant".
Ne bih se uopšte osvrtao na ministarkine diskvalifikatorske ocene, da nema ove treće, da se poverenik meša u politiku, koja direktno asocira na još jedan pokušaj ugrožavanja pozicije nezavisnih kontrolnih tela, već prepoznatljivom metodom insinuiranja o njihovom "mešanju u politiku".
Bilo bi mnogo bolje da smo umesto tih nekorektnih insinuacija od ministarke čuli stavove o otvorenim pitanjima "planiranja" u vezi sa Akcionim planom za Poglavlje 23.
Krajem 2012. bilo je planirano usvajanje izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predlog zakona je već bio u Skupštini. Povučen je i više nikad nije vraćen. Potom je planirano da tokom 2014. budu urađeni - u maju nacrt, a u junu predlog, a da u septembru zakon bude usvojen. Nije usvojen. Pa je u prvoj verziji nacrta Akcionog plana planirano da bude usvojen u četvrtom kvartalu 2015. Sada, u "konačnoj" verziji Akcionog plana to je drugi kvartal 2016!
Odavno su planirane i izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Radna grupa Vlade s tim zadatkom formirana je još 2012. Rokovi koji su figurirali u planovima koje pominjemo bili su, prvo kraj avgusta 2013, potom drugi kvartal 2014. U prvoj verziji Nacrta Akcionog plana više i nije bilo nikakvog konkretnog roka, već je "akciono planirano" da će to "biti naknadno određeno počev od trećeg kvartala 2015". Onda je poverenik, u najboljoj nameri da pomogne, sa saradnicima pripremio Model, tačnije rečeno kompletan predlog novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i stavio ga Vladi na raspolaganje. Prošlo je skoro godinu dana, novi zakon još nemamo.
Više puta je u skupštinskim dokumentima i u dokumentima Vlade naglašavano kao nužno i važno "obezbeđivanje potrebnih finansijskih i kadrovskih resursa Povereniku", ali je svaki put odlagano. U konačnoj verziji Akcionog plana težište "jačanja" stavlja se na 2018 i 2019. Da sam ironičan rekao bih - odlaže se dok ne ode aktuelni poverenik.
I da završim nabrajanje koje bi moglo trajati unedogled, nečim što smatram najbitnijim, bez čega nije realno očekivati bilo kakav ozbiljan pomak u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Reč je o sprovođenju Strategije zaštite podataka o ličnosti, za šta je nužna pretpostavka Akcioni plan za sprovođenje. Potreba i rokovi za usvajanje Akcionog plana bili su potvrđeni u više planskih dokumenata ali bez ikakvog efekta. I nedavno su bili predmet mog razgovora sa premijerom koji se složio sa tim da je Akcioni plan neophodan i najavio da će se sa njim "ići u ubrzanu proceduru". Neshvatljivo je, da ne kažem skandalozno, da se, bez obzira na to, taj dokument sa kojim Vlada docni 5 godina, u poslednjoj verziji Akcionog plana za Poglavlje 23 uopšte i ne pominje, zaboravljen je.
Za razliku od ministarke, ja njoj naravno neću lepiti nikakve etikete, ali bi ona morala znati da će ovo i ovakvo "planiranje" mnoge građane Srbije izvesno asocirati i na zbunjenost, neznanje ili politikanstvo."
