Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da nedavno doneta presuda Evropskog suda pravde kojom je utvrđeno da je nevažeći sporazum "Safe Harbor" između EU i SAD (na osnovu kog su podaci o ličnosti bez posebnih formalnosti i odobrenja transferisani u SAD), predstavlja jedan od najvažnijih presedana u dosadašnjoj međunarodnopravnoj praksi zaštite podataka o ličnosti.
Naglašavajući da ova presuda Evropskog suda pravde, iako Srbija nije članica EU i za nas ima veliki zanačaj, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
"Iako ova odluka za mnoge predstavlja iznenađenje, ona je na neki način bila nagoveštena mišljenjem koje je prethodno, na traženje suda dao Opšti pravozastupnik Iv Bot, a kojim je preporučio da Evropski sud pravde (ESP) proglasi sporazum „Sigurna luka" (Safe Harbor) između SAD i EU - nevažećim.
Opšti pravozastupnik je to svoje mišljenje, formalno neobavezno, ali po pravilu veoma uticajno zasnovao na konstatacijama da:
- Uprava za nacionalnu bezbednost (NSA) i druge bezbednosne agencije u SAD su u mogućnosti da pristupaju prenesenim ličnim podacima na „masovan i neselektivan način" što ugrožava pravo na privatnost po članu 7. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije.
- Građani EU „nemaju odgovarajući pravni lek protiv obrade njihovih ličnih podataka prenetih u SAD u druge svrhe osim onih u koje su prvobitno prikupljeni ", čime se krši član 47. Povelje, koji predviđa pravo na delotvoran pravni lek i pravično suđenje.
- Apstraktno formulisana odstupanja potencijalno omogućavaju da svi principi „Sigurne luke" budu izigrani, time što se obrada ne ograničava samo na one podatke koji su striktno potrebni i tako kompromituje „osnovno pravo na zaštitu ličnih podataka" iz člana 8. Povelje.
Sud je prihvatio stanovište Iva Bota i doneo odluku kojom je "Safe Harbor" proglasio nevažećim. Iako doneta povodom jednog konkretnog slučaja, ona će izvesno imati globalne posledice, koje ćemo tek sagledavati, za ceo svet pa i za Srbiju.
Kao neko ko predstavlja organ nadležan za zaštitu ličnih podataka građana Srbije, i ovim povodom podsećam da država Srbija ima obavezu da svojim građanima i rezidentima obezbedi prava na zaštitu podataka o ličnosti zajamčena Ustavom, zakonom i Konvencijom 108.Saveta Evrope, čiji smo, kao i sve zemlje EU, potpisnik.
Važno je, bilo bi dobro da nas ovaj dramatičan obrt povodom obrade odnosno zaštite podataka o ličnosti, na relaciji EU - SAD, podseti na nedorečenost i nedostatke naših pravnih rešenja u vezi sa iznošenjem podataka o ličnosti u inostranstvo. Na te nedostatke Poverenik je više puta ukazivao, a nadležni nisu reagovali. S tim u vezi podsećam da je i u Modelu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je Poverenik pripremio i stavio Vladi na raspolaganje još pre godinu dana, predviđeno rešenje koje se u vezi s iznošenjem podataka iz zemlje maksimalno oslanja na stavove i praksu EU."