Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je povodom Predloga zakona o ulaganjima dostavio na adresu četiri odbora Narodne skupštine mišljenje i inicijativu da se na Predlog zakona podnesu amandmani.

Sa inicijativom za podnošenje amandmana Poverenik se obratio i Zaštitniku građana.

Ocenjujući da Predlog zakona o ulaganjima, i u vezi sa slobodnim pristupom informacijama i u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, sadrži brojna rešenja koja su nedopustivo nejasna, konfuzna, kontradiktorna i neustavna, i čijim usvajanjem bi bio ozbiljno ugrožen postojeći i garantovani nivo prava, poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

"Predlagač zakona nije, iako je to po Poslovniku Vlade bio dužan, tražio od Poverenika mišljenje, niti je s njim ostvarivao bilo kakvu saradnju. Tekst Predloga zakona bio mi je potpuno nedostupan dok nije objavljen na internet prezentaciji Narodne skupštine. Tek tada sam bio u mogućnosti da se upoznam sa njegovom sadržinom i da se povodom nje obratim nadležnim sa inicijativom za podnošenje amandmana na Predlog.

U tom kontekstu najinteresantniji je svakako čl. 24 Predloga zakona koji predviđa da se "na podatke o ulaganjima, kao i informacije koje su organi državne vlasti saznali u toku pregovora i vođenja postupka, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju informacije od javnog značaja, s tim što po zahtevu za davanje informacija u vezi sa ulaganjima, postupa Vlada."

Uvodi se dakle, uz navodno "poštovanje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja" novo rešenje prema kome o svim zahtevima za pristup informacijama u vezi sa ulaganjima odlučuje Vlada.

Takvo rešenje je suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji u članu 8 izričito predviđa "prava iz ovog Zakona mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim Zakonom...". Istovremeno, ono je i pravno i faktički praktično nesprovodivo.

Naime, imajući u vidu brojnost organa javne vlasti umesto kojih bi Vlada odlučivala o pristupu informacijama u vezi sa ulaganjima (Savet za ekonomski razvoj, Razvojna agencija Srbije, ministarstva, organi autonomne pokrajine, organi lokalne samouprave, JKP ...) očigledno je da, čak i pod pretpostavkom uspostavljanja pravila postupka kojih nema, Vlada neće biti u mogućnosti da te zahteve na adekvatan način procesuira, zbog čega će ostvarivanje prava tražilaca informacija nužno biti otežano ili onemogućeno.

Neshvatljivo je da, iako je reč o potpuno novom, ekskluzivnom rešenju, u Obrazloženju Predloga zakona za njega nema nikakvog obrazloženja, samo je parafraziran član, pa je otvoreno pitanje - šta je zapravo razlog predlaganja ovog i pravno i faktički krajnje kontraverznog rešenja? Odgovor koji se nameće je - namera da se uskrati mogućnost podnošenja žalbe Povereniku budući da se prema odredbama člana 22 Zakona o slobodnom pristupu informacijama ona ne može podneti protiv rešenja Vlade.

Zašto se to želi, to je posebno pitanje na koje predlagač, normalno, duguje odgovor. A suvišno je da naglašavam da je predlaganje ovakvih rešenja pored ostalog i u totalnoj suprotnosti sa opredeljenjima izraženim u svim strateškim dokumentima i Vlade i Skupštine, posebno onim koja se odnose na borbu protiv korupcije.

I sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti nužno je intervenisati u sadržinu Predloga zakona, budući da protivno izričitoj odredbi čl. 42 Ustava Republike Srbije da se obrada podataka može uređivati samo zakonom, a ne podzakonskim aktom, Predlog zakona predviđa više slučajeva u kojima bi to uređivao ministar podzakonskim aktom."