Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da su stavovi Agencije za borbu protiv korupcije, koje su juče preneli neki mediji, a kojima Agencija "objašnjava" svoje nepostupanje odnosno delimično postupanje po rešenju Poverenika kojim joj je naloženo da učini dostupnim informacije iz izveštaja o kontroli imovine i prihoda gradonačelnika Beograda u suprotnosti sa istinom.
Poverenik kao posebno neprihvatljivu ocenjuje insinuaciju sadržanu u pitanju koje je Agencija postavila - "da li Poverenik i Pištaljka traže od Agencije da se ne pridržavaju zakona....?"
Stav Poverenika o pravu javnosti da dobije informacije sadržane u predmetnom izveštaju, izražen je u rešenju koje je doneo po žalbi portala Pištaljka, podnetoj nakon što je Agencija odbila da joj da bilo kakve informacije. Taj stav je detaljno i potpuno objašnjen i argumentovan u obrazloženju rešenja. U izreci rešenja izričito je naloženo da se pre dostavljanja zaštite određeni podaci o ličnosti koji su u izreci i pobrojani.
Agencija je, međutim, "zaštitila" i neke podatke na koje se navedeni nalog Poverenika očito ne odnosi, kao što su oni o novčanim iznosima tranksakcija, imena firmi povezanih sa javim funkcionerom, površina nekretnina koju poseduje, vrsta vozila ili vrsta krivičnih dela za koje postoji sumnja da je izvršio, što znači da nije postupila po rešenju.
Sve svoje razloge u prilog uskraćivanju prava javnosti Agencija je mogla izneti i iznela je u postupku po žalbi. Poverenik ih je cenio i na osnovu svih relevantnih činjenica doneo predmetno rešenje. To rešenje je po zakonu konačno, obavezujuće i izvršno. Nije dopustivo da se nepostupanje po rešenju "pravda" već iznetim ili nekakvim novim "argumentima". U tom konteksu treba gledati na tvrdnje Agencije da je reč o podacima "koji su dostupni samo Agenciji u svrhu kontrole funkcionera". S tim u vezi, Poverenik podseća da, kako odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl.28) tako i odredbe Zakona o tajnosti podataka (čl.25), predviđaju da je rešenje Poverenika osnov da se javnosti učine dostupnim i informacije koje su i formalno označene kao "tajna", i to bez obzira na stepen tajnosti, uključujući dakle i one najvišeg stepena poverljivosti.
Rešenje Poverenika je na zakonu zasnovano i u funkciji je više nego opravdanih interesa javnosti. To rešenje je za Agenciju, kao i bilo koji drugi organ, obavezujuće, to zakon izričito predviđa. Suvišna je bilo kakva polemika oko toga da li je bilo ko, a pogotovo organ vlasti, dužan da postupi onako kako to nalaže izreka konačnog rešenja, (ne samo Poverenika, već bilo kog nadležnog državnog organa) ili može sebi da dopusti da bira koje delove rešenja će da izvrši a koje neće, jer bi to bilo apsurdno.
