Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti se povodom vesti koju su juče objavili TANJUG i RTS, a potom i niz drugih medija, o tome da je "završen Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti", obratio veći broj novinara, tražeći od njega komentar te vesti, kao i sadržine pomenutog Nacrta.
S tim u vezi, poverenik saopštava da ne može da potvrdi vest, te da novinari i mediji informacije o tome da li je Nacrt zaista završen, kao i o njegovoj sadržini, treba da traže od Ministarstva pravde, čija Radna grupa je imala zadatak da pripremi nacrt zakona. Ovo, utoliko pre, što su se u javnosti, s tim u vezi pojavile kontradiktorne izjave ministarke pravde i njenog pomoćnika.
Poverenik može da se osvrne samo na deo vesti po kojoj su navodno, u tekstu Nacrta "prihvaćene preporuke Poverenika" i da to demantuje. Povereniku, iako to Poslovnik Vlade predviđa, Nacrt nije dostavljen na mišljenje, što će valjda biti učinjeno naknadno. U svakom slučaju, Poverenik nije bio u prilici da vidi nikakav tekst Nacrta ili eventualno neke njegove radne verzije, pa shodno tome ni da na njih stavlja bilo kakve primedbe, odnosno daje preporuke.
Povrenik podseća da je još pre više meseci pripremio i Vladi stavio na raspolaganje kompletan, u skladu sa Poslovnikom Vlade, sačinjen Model novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Isti zakon dobio je podršku i dobre ocene predstavnika struke, a 17 specijalizovanih NVO je posebnom inicijativom od Vlade tražilo da se pristupi hitnom donošenju zakona ocenjujući da je Model Poverenika dobra osnova za to. Nažalost, taj Model je bukvalno izgubljen negde u administraciji Vlade, pa ga je Poverenik ponovno pre 3 meseca dostavio predsednici Vlade. Poverenik nema informacija o bilo kakvim reakcijama Vlade povodom ovih njegovih aktivnosti, pa ni o tome da li se formulacija "prihvaćene preporuke Poverenika" odnosi na njih.
Poverenik upozorava da neshvatljiva docnja sa donošenjam ovog zakona ima velike i da može imati još veće štetne posledice.
Prema rešenju kojim je formirana Radna grupa Ministarstva pravde je svoj zadatak trebala da izvrši najdocnije do kraja 2013. godine. Potcenjivanje, odnosno ignorisanje činjenice da je taj rok odavno probijen, i pored svesti o tome da je postojeći normativni okvir totalno neadekvatan je neodgovorno i ima za posledicu svakodnevno, često izuzetno robusno kršenje prava na zaštitu podataka o ličnosti, i to što je posebno zabrinjavajuće, upravo od strane organa vlasti. A ovaj veliki problem postaće još veći, budući da neposredno predstoji početak primene Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti EU, što podrazumeva standarde, sankcije i posledice, koje su iz naše realne perspektive teško sagledivi.
