Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje i upozorava da je loše što se nastavlja sa praksom da Vlada Srbije neke predloge zakona utvrđuje i dostavlja Narodnoj skupštini na usvajanje, ne tražeći pritom, suprotno sopstvenom Poslovniku i zakonu, mišljenje Poverenika, iako je reč o predlozima zakona koji, pored ostalog, podrazumevaju i obradu podataka o ličnosti. Ovo za posledicu može imati ne samo "apstraktno" ugrožavanje principa ustavnosti usled usvajanja zakonskih normi suprotnih ustavnim odredbama, nego i konkretno, kontinuriano ugrožavanje prava na zaštitu podataka o ličnosti u primeni zakona nakon usvajanja.

Poverenik ukazuje da su samo 1.12.2017.godine, ušli u skupštinsku proceduru tri predloga zakona na koja nije traženo mišljenje Poverenika, a koja sadrže rešenja koja se  obradom podataka o ličnosti bave na način koji je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o  ličnosti i Ustavom  Srbije. Tako, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, predviđaju uvođenje novih evidencija koje izvesno podrazumevaju obradu podataka o ličnosti, ali bez navođenja o kom krugu podataka o ličnosti se radi.

Na ovaj način, krug podataka o ličnosti koji će se obrađivati, praktično je prepušten proizvoljnosti onih koji će te evidencije voditi, odnosno eventualno njihovim internim aktima, što je, i jedno i drugo, direktno suprotno ustavnim odredbama koje izričito predviđaju da se obrada podataka o ličnosti uređuje isključivo zakonom.

Poverenik smatra da odgovoran odnos prema ustavnim garancijama prava građana na zaštitu podataka o ličnosti zahteva da, bilo narodni poslanici, bilo sama Vlada, odgovarajućim amandmanima otklone navedene nedostatke predloženih zakona.