Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje kojim je naložio Ministarstvu pravde da tražiocu informacija SHARE Fondaciji iz Beograda u roku od 3 dana dostavi informacije o utrošku 71.136 evra namenjenih za izradu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i informacije o rokovima za izradu novog zakona, o ugovorima o angažmanu članova Radne grupe ili drugih eksperata, iznosu isplaćenih naknada, kao i informacije o ugovornim obavezama angažovanih lica, njihovim izveštajima i informacije o oceni njihovih rezultata.
U zakonom predviđenom roku, Ministarstvo pravde nije postupilo po zahtevu tražioca informacija, niti je nakon podnošenja žalbe na bilo kakav način objasnilo ignorisanje zahteva, čime je učinilo zakonom predviđen, kažnjiv prekršaj. Nezavisno od te činjenice, poverenik ocenjeuje zabrinajvajućim i to da se povodom pristupa ovakvim informacijama koje su očigledno nesporan predmet interesovanja javnosti, mora pokretati postupak kod Poverenika.
Poverenik takođe ocenjuje da su, ne samo konkretan slučaj, nego i niz nepoznanica, odnosno gotovo potpuno odsustvo pouzdanih informacija u vezi sa aktivnostima na pripremi Nacrta novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, apsolutno nepoželjni i štetni. S tim u vezi, na isti način ocenjuje činjenicu, da iako je javna rasprava o tekstu Nacrta okončana još pre mesec dana, a na tekst stavljen izuzetno veliki broj primedbi velikog broja subjekata, Ministarstvo pravde, direktno suprotno, i Programu javne rasprave i relevantnim odredbama Poslovnika Vlade, nije objavilo izveštaj o javnoj raspravi.
Veliki značaj Zakona o zaštiti podataka o ličnnosti i nužnost njegovog donošenja zahteva neuporedivo adekvatniji odnos nadležnih. Poverenik podseća da je prvi utvrđeni rok u kome je Radna grupa Minsitarstva pravde trebalo da okonča svoj zadatak istekao još sredinom 2013., a kasnije iz godine u godinu prolongiran, a da javnost nikada nije dobila informacije koje bi bar eventualno mogle predstavljati prihvatljivo objašnjenje. Poverenik podseća da je u dva navrata pokušao da pomogne, pripremivši kompletan Model novog zakona koji je bio široko podržan od stručne javnosti, a koji je stavio Ministarstvu pravde i Vladi na raspolaganje, ali da pomoć nije prihvaćena, a da su potpuno izostale informacije zbog čega. Umesto toga, na javnu raspavu je stavljen Nacrt koji u svakom pogledu, počevši od koncepcijskog, pa do elementarno pravno-tehničkog aspekta, ispod prihvatljivog nivoa i praktično neprimenljiv.
Kod takvog stanja stvari, potpuno je nesporno pravo javnosti na sve informacije o rezultatima, odnosno odsustvu rezultata, kao i o tome koliko javnog novca i drugih resursa je u tu svrhu bilo angažovano.
