Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je potrebno da Vlada odnosno nadležno ministarstvo pruži javnosti mnogo više informacija o najavljenim izmenama Zakona o radu o kojima je juče izveštavao veći broj medija, budući da u nedostatku dovoljno valjanih informacija ta vest može izazvati dosta nejasnoća i uznemirenja.
Vest se, najkraće, svodi na to da je "Privredna komora Srbije predložila izmene Zakona o radu", da će te "krupne izmene" biti "ubrzo sprovedene", i da se izmenama "omogućava poslodavcima da daju otkaz licima koja koriste lažno bolovanje".
S tim u vezi poverenik ukazuje na sledeće:
Vest da je predlagač izmena zakona Privredna komora, iako ju je prenelo više medija, je izvesno lapsus. Članom 107. Ustava utvrđen je krug subjekata koji imaju pravo da predlažu zakon, a Privredna komora Srbije ne spada u krug tih subjekata, dakle, ne može biti predlagač zakona. Privredna komora je eventualno inicijator, a predlagač može biti Vlada Srbije za koju takve predloge priprema nadležno ministarstvo za rad.
Nema realnog uporišta ni za to da se kao "krupna promena" najavljuje pravo poslodavca da da otkaz zaposlenom koji zloupotrebljava propise o bolovanju. Naime, i prema važećem Zakonu o radu (čl.179) poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako ovaj zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.
Stoga ostaje nejasno šta bi zapravo moglo da stoji iza navodnog predloga.
Nije sporno da poslodavac ima pravo da štiti svoje legitimne interese i da se u sklopu toga suprotstavlja zloupotrebi propisa o bolovanju, odnosno da raskida radni odnos sa zaposlenima koji to čine. U tu svrhu, i prema važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju (čl.164), poslodavac ima pravo da zahteva veštačenje u vezi sa ostvarivanjem prava na bolovanje, uključujući i veštačenje zdravstvenog stanja zaposlenog koji bolovanje koristi.
Ako bi, međutim, kao što to spekulišu neki mediji, izmene trebalo da podrazumevaju stvaranje mogućnosti za nekakav direktan uvid poslodavaca u medicinsku dokumentaciju, odnosno lične zdravstvene podatke zaposlenih, to bi bilo u potpunoj, direktnoj suprotnosti sa više zakona - Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, Zakonom o pravima pacijenata, Zakonom o zdravstvenom osiguranju, odnosno protivno samoj suštini prirodi i karakteru podataka o zdravstvenom stanju koji su navedenim zakonima definisani kao "naročito osetljivi" podaci o ličnosti.
Stoga je nužno da nadležni sa više informacija razjasne šta zapravo podrazumevaju najavljene izmene, da bi se izbeglo nepotrebno uznemiravanje javnosti, kakvo smo uostalom već imali prošle godine povodom najave da su Vlada i nadležni sa stranim investitorima dogovorili nekakvu "vanrednu kontrolu bolovanja", od koje se, nakon intervencije Poverenika, na sreću odustalo.
