Poverenik za informacije od javnog značaja je Narodnoj skupštini Republike Srbije danas dostavio Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u 2006. godini.
Tim povodom Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio:
„U skladu sa zakonom, Izveštaj obuhvata i aktivnosti Poverenika za informacije i aktivnosti drugih državnih organa na primeni zakona.
Kad je Poverenik u pitanju, karakteristično je veliko povećanje broja žalbi građana, novinara, NVO i drugih. U toku 2006. godine u radu je bilo oko 1850 predmeta ili nešto preko četiri puta više nego u 2005. godini. Okončano je oko 1200 predmeta uz velike probleme sa ažurnošću jer je Služba poverenika radila sa 6 od predviđenih 21 zaposlenih. Podignut je informativan i dobro posećen web sajt. Realizovani su, pre svega u saradnji sa NVO i brojni projekti edukacije građana i zaposlenih u organima vlasti. Od 18 tužbi protiv rešenja Poverenika o kojima je do sad odlučivao Vrhovni sud Srbije 5 je odbijeno, a 13 odbačeno. Konačno, što se tiče troškova Poverenik i njegova služba su od 31,5 miliona dinara koliko je bilo na raspolaganju utrošili manje od 14,5, negde oko 45 posto.
Kad je reč o drugima dobro je što je ove godine izveštaj Povereniku dostavilo znatno više organa nego prošle godine. Prošle godine bilo ih je 310, a ove 634. Od šest najviših organa izveštaj nije dostavilo samo Republičko tužilaštvo. Od 19 ministarstava izveštaj nije stigao jedino iz kapitalnih investicija. Na pokrajinskom nivou obaveze su izvršili: Izvršno veće, Skupština i svi sekretarijati. Sva četiri grada su dostavila izveštaj. Kod drugih stvar stoji lošije, ali je svuda procenat izvršenja bolji nego prošle godine. Najlošija je situacija sa lokalnom samoupravom. Izveštaj je dostavila 91 opština. Tih oko 53% bolje je od prošlogodišnjih 48%, ali je to da u trećoj godini primene zakona samo nešto preko polovine opština izvršilo elementarnu obavezu sigurno zabrinjavajuće.
Prema dostavljenim izveštajima građani se sve više koriste pravom na slobodan pristup informacijama. U tim izveštajima registrovano je oko 6000 zahteva, 3 puta više nego prošle godine. Budući da svi izveštaji nisu potpuni kao i da veliki broj organa nije dostavio izveštaj, realno je broj podnetih zahteva za pristup informacijama sigurno neuporedivo veći.
Izveštaj ukazuje i na negativne primere i probleme, naročito glavne sistemske, u primeni zakona. Najizrazitiji negativan primer predstavlja BIA, a među sistemskim problemima posebno se izdvajaju dva. Prvi je nefunkcionisanje pravnog mehanizma nadzora nad primenom Zakona uključujući i prekršajnu odgovornost. Drugi problem je nespremnost Vlade da, kad je potrebno, izvrši svoju zakonsku obavezu da obezbedi izvršenje odluke Poverenika.
Tek nedavno nadležno ministarstvo je počelo sa pokretanjem prekršajnih postupaka. Izrečene su i prve kazne. Dobro je što se konačno nešto dešava, ali ćemo štetu zbog dve propuštene godine teško nadoknaditi. Posebno kad se ima u vidu da ni u jednom od nekoliko desetina slučajeva kada su to od nje tražili građani, NVO ili mediji, Vlada nije obezbedila izvršenje odluke Poverenika. Ovo su neki očigledno počeli da doživljavaju kao poziv na kršenje zakona, pa broj slučajeva nepostupanja po nalogu poverenika, ranije neznatan, raste.
Izveštaj sadrži i preporuke kojima se sugerišu mere koje bi nadležni trebali preuzeti kako bi obezbedili kavalitetniju primenu zakona i prevazišli postojeće probleme. Šteta je što je uglavnom reč o problemima koji su odavno konstatovani, koji su bili predmet izveštaja Poverenika i za 2005. godinu a koji ipak nisu rešeni. Generalno, najveći problem u primeni ovog Zakona predstavlja nespremnost odgovornih da se upuste u rešavanje problema.“
Napomena: Tekst Izveštaja možete naći u rubrici DOKUMENTACIJA - „Izveštaji“
