U primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prisutni su i slučajevi u kojima organi vlasti, ni nakon rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, ne omogućavaju slobodan pristup informacijama, opravdavajući to tim da su protiv rešenja Poverenika podneli tužbu Vrhovnom sudu Srbije.    

Poverenik ocenjuje da se radi o pravno nekorektnom postupanju, kojim se neopravdano odlaže ostvarivanje Zakonom zajamčenih prava građana i medija, odnosno javnosti. Tim povodom, Poverenik Rodoljub Šabić izjavio je sledeće:

„Članom 27. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jeste predviđeno da se protiv rešenja Poverenika može, tužbom Vrhovnom sudu, pokrenuti upravni spor. Međutim, pravilno tumačenje ove odredbe nužno upućuje na zaključak da pravo na pokretanje upravnog spora imaju samo subjekti o čijem pravu se odlučivalo. Upravni spor protiv rešenja Poverenika mogu voditi nezadovoljni građanin, medij ili drugi subjekt koji je tražio informaciju, ali ne organ vlasti od koga je tražena informacija.

Jednostavno, rešavanje o pravu na slobodan pristup informacijama zasniva se na primeni odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, a organ vlasti od koga je tražena informacija ima položaj prvostepenog upravnog organa. A, prema odredbama navedenog Zakona, kao i Zakona o upravnim sporovima, u svakom, pa i u ovom slučaju, prvostepeni upravni organ ne može istovremeno imati i položaj stranke, odnosno biti tužilac u upravnom sporu.

Ovakav stav Poverenika potkrepljen je i pravnim shvatanjem Vrhovnog suda koji je u svim, do sada rešenim slučajevima, tužbe prvostepenih organa protiv rešenja Poverenika odbacio kao nedopuštene. Korektan odnos organa vlasti prema ostvarivanju ljudskih prava, zajamčenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, traži od organa vlasti da svoje postupanje dovedu u sklad sa ovim pravnim činjenicama.“