Poverenik za informacije od javnog značaja uputio je Odboru za ustavna pitanja Narodne skupštine Republike Srbije pismo sledeće sadržine:
„Obraćam vam se, jer smatram svojom obavezom da vašu pažnju skrenem na neka pitanja koja su u vezi sa potrebom uspostavljanja odgovarajućih, kvalitetnih ustavnih garancija prava na slobodan pristup informacija od javnog značaja.
Postojanje ustavnih garancija ovog prava, za svaku zemlju, u savremenim uslovima ima značaj koji je suvišno komentarisati. Nažalost, sticajem okolnosti, važeći Ustav Republuke Srbije ne sadrži nikakve garancije ovog prava. Dok je Srbija bila članica Državne zajednice Srbija i Crna Gora, moglo se smatrati da je odgovarajućim odredbama tzv. „male povelje“, odnosno Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, obezbeđena ustavna garancija prava na slobodan pristup informacijama u okviru celokupnog pravnog poretka zajednice, uključujući i Srbiju. Međutim, prestankom Državne zajednice, vrednost ustavnih garancija utvrđenih njenim aktima, i ranije relativna, sada je svedena na minimum.
Nesporno je da Srbija treba da ima ustavne garancije prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Kako su aktivnosti na pripremi teksta novog ustava u toku, utoliko je, razume se, potreba da se što pre artikuliše takva kvalitetna ustavno-pravna garancija, još aktuelnija.
Na osnovu vesti i saopštenja iz Narodne skupštine može se zaključiti da su aktivnosti na pripremi novog ustavnog teksta u poslednje vreme intezivirane, te da je trenutno u toku usaglašavanje dva aktuelna teksta nacrta Ustava, jednog, koji je pripremila Vlada Srbije, i drugog, koji je pripremila grupa eksperata na traženje Predsednika Republike.
Aktuelna situacija zahteva od nas da u najvećoj mogućoj meri nastojimo da se budućim ustavnim garancijama, gde god je to moguće, unapredi, a u svakom slučaju, nigde ne dovede u pitanje već ostvareni nivo ljudskih prava. To, razume se, važi i za pravo na slobodan pristup informacijama. Polazeći od toga, smatram svojom obavezom da skrenem vašu pažnju na to da su neke odredbe, koje su, ili će biti, predmet usaglašavanja u vašem odboru, takve da ne mogu da odgovore navedenom zahtevu.
Konkretno, reč je o odredbama člana 49. nacrta Ustava koji je ponudila Vlada Srbije. Oba stava ovog člana uređuju „pravo na obaveštenost“. Iz sadržine ovih odredbi, može se zaključiti da je reč o pravu koje je u tesnoj vezi sa pravom na slobodan pristup informacijama, ali je sasvim očigledno da je obim tog prava ispod minimuma standarda utvrđenih i našim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Preporukom R(2002)2 Komiteta ministara Saveta Evrope.
Rešenja u novom Ustavu treba da unapređuju postojeći, ostvareni nivo ljudskih prava i da slede odgovarajuće međunarodne standarde, jer je to u najboljem interesu dalje, neophodne demokratizacije naše zemlje. Verujem da vi stojite na istom stanovištu i da ste u poziciji da date odlučujući doprinos tome da odredba budućeg Ustava bude s tim u skladu. Ovim pismom želim da pomognem da, u vezi sa pravom na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tako i bude.“
