Povodom obraćanja većeg broja novinara, urednika ili direktora štampanih i elektronskih medija zbog diskriminatorskih postupaka pojedinih organa vlasti, Poverenik Rodoljub Šabić dao je sledeću izjavu:

„Često smo svedoci događaja, koji ukazuju na diskriminatorski odnos nekih organa vlasti prema medijima ili, bar, izazivaju sumnju u pogledu toga. Novinari i mediji s pravom ukazuju na slučajeve, kao što su, na primer, ekskluzivno objavljivanje informacija, fotografija ili dokumenata, sprečavanje učešća na pres konferencijama, selektivno pozivanje, problemi sa akreditacijom, i sl.

Polazeći od značaja koji sloboda javnog informisanja ima za demokratsko društvo, potrebno je da se suočimo sa činjenicom da u okviru postojećeg poretka nemamo aktivne, stvarno funkcionalne mehanizme za sprečavanje i sankcionisanje diskriminatorskog odnosa prema medijima.

Naš glavni medijski zakon, Zakon o javnom informisanju, načelnim odredbama zabranjuje svako ograničavanje slobodnog protoka informacija, pa, samim tim, i diskriminaciju. Ipak, ovaj Zakon ne sadrži ni jednu kaznenu odredbu za eventualne diskriminatorske postupke.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, takođe, zabranjuje diskriminaciju, međutim on je svodi na samo jedan uzak segment, na situaciju kada se jedan od više novinara ili medija, koji su istovremeno tražili informaciju, stavlja u privilegovan položaj. Ovaj Zakon, doduše, bar za ovu situaciju, predviđa prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu do 50.000 dinara. Poverenik u pogledu pokretanja i vođenja prekršajnih postupaka nema nikakvih ovlašćenja. Istovremeno,  ministarstvo, nadležno za pokretanje prekršajnih postupaka, za to još nije osposobljeno, pa je i ova relativno skromna pretnja diskriminaciji još uvek mrtvo slovo na papiru.

Smatram očiglednim da ovakvo stanje treba promeniti bez odlaganja.“