Povodom odluke Vrhovnog saveta odbrane da skine državnu tajnu sa objekta za posebne namene «Karaš» u Topčideru kao i povodom otvorenih pitanja u vezi sa statusom Branislava Puhala pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore, Povereniku za informacije od javnog značaja obraćao se veći broj novinara iz različitih medija.
Tim povodom Rodoljub Šabić Poverenik za informacije dao je izjavu sledeće sadržine:
«Živimo u okruženju koje je doslovno zatrovano različitim neistinama, poluistinama i «tajnama». Zato svaki doprinos dekontaminaciji tog okruženja zaslužuje priznanje. To je mogao biti slučaj i sa odlukom Vrhovnog saveta odbrane. Zbog neblagovremenosti, nedoslednosti i načina realizacije, nije bilo tako, naprotiv.
Ostavljajući po strani druge kontraverze, sa pozicije Poverenika, dužan sam da se posebno osvrnem na činjenicu da je Vrhovni savet odbrane prikazivanje specijalnog objekta javnosti poverio medijima koje je sam izabrao.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja izričito zabranjuje organima vlasti da privileguju bilo koji medij, čak predviđa i kazne za to. Zakon jeste republički i kao takav ne odnosi se na organe Državne zajednice. Dakle, bar u formalnom smislu, Vrhovni savet odbrane nije morao da vodi računa o odredbama Zakona. Ali u svakom slučaju trebalo je da vodi računa o standardima koji su odavno afirmisani u demokratskim društvima. Tamo razlike između medija mogu biti posledica koncepcije, stila, kvaliteta i mnogo čega drugog ali ne i monopola na pristup informacijama. Pogotovo ne državnog monopola.
U odnosu na pitanja koja su otvorena u vezi sa statusom Branislava Puhala u Vojsci Srbije i Crne Gore, odnosno Ministarstvu odbrane Državne zajednice, Poverenik za informacije, shodno iznetom, takođe nema zakonskih ovlašćenja. Razume se da i s tim u vezi stojim na stanovištu da uvek treba maksimalno poštovati pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ništa osim, na zakonu zasnovanog, opravdanog društvenog interesa ne bi smelo biti razlog za ograničenje tog prava.»