Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je docnja u  obezbeđenju pretpostavki za realni početak primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti zabrinjavajući. Poverenik smatra da će to verovatno rezultirati štetnim posledicama po ostvarivanje nekih prioritetnih spoljno-političkih ciljeva, kao što su status kandidata za članstvo u EU i liberalizacija viznog režima, tzv. „beli Šengen" i što je još važnije i po zaštitu i ostvarivanje Ustavom i zakonom zajamčenih prava građana, te da je krajnje vreme da se analizira doprinos koji u ostvarivanju ciljeva daju različiti subjekti i otvori pitanje odgovornosti za propuste, neracionalno korišćenje resursa i neizvršavanje obaveza. S tim u vezi Poverenik je izjavio i sledeće:

„U kontekstu ostvarivanja pomenutih ciljeva naš zadatak je bio da usvojimo potrebno zakonodavstvo o zaštiti ličnih podataka i da sprovedemo njihove odredbe uključujući uspostavljanje nezavisnog nadzornog organa za zaštitu podataka.

Nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Narodna Skupština je donela još pre 3 meseca. Nažalost, i pored upozorenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Ombudsmana u tekst Zakona unete su i odredbe o ograničavanju neophodnih ovlašćenja nadzornog organa koje  sa stanovišta afirmisanih standarda u EU, nisu u skladu sa neophodnom nezavisnom pozicijom tog organa, odnosno mogućnošću da obezbeđuje stvarnu zaštitu podataka o ličnosti. Bilo bi jako dobro da se što pre ovi nedostaci eliminišu a što bi se moglo učiniti, ako ne izmenama i dopunama tek usvojenog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ono prilikom usvajanja Zakona o klasifikaciji tajnih podataka koji bi i nezavisno od toga trebalo doneti što pre.

Što se tiče uspostavljanja nezavisnog nadzornog organa, za tri meseca otkad je Zakon usvojen i predviđeno da tu ulogu preuzme Poverenik za informacije od javnog značaja, učinjeno je veoma malo. Zapravo, da Poverenik nije pripremio nova akta o organizaciji Službe i da Narodna Skupština nije, za uslove svog delovanja, zaista vrlo brzo dala saglasnost na ista, moglo bi se reći da nije učinjeno gotovo ništa.

Iako sam na to ukazivao još u vreme predlaganja Zakona, pre više od pola godine, problem neadekvatnog prostora za rad Službe ostao je identičan, a čak i ako konačno dođe do dugo nagoveštavanog relativnog poboljšanja tih uslova, izvesno je da će oni i dalje ostati znatno ispod realnih potreba. U svakom slučaju, u ovom trenutku Poverenik radi sa 10 puta manjim brojem saradnika od predviđenog broja.

S tim u vezi, sasvim je izvesno da će zbog rigidnog, birokratskog pristupa planiranja budžetskih sredstava biti problema i oko obezbeđivanja sredstava za angažovanje  makar i malo većeg broja saradnika. Aktuelni stavovi Ministarstva finansija po tom pitanju potpuno ignorišu stvarne potrebe i s tim u vezi kadrovske procene Poverenika, i činjenicu da je na iste saglasnost dala Narodna Skupština.

Neposredno predstoje posete monitora Evropske komisije. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, bez obzira na pomenute probleme, nastoji i nastojaće da, u saradnji sa subjektima kao što su UNDP, OEBS,  uradi ono što može da bi im se mogli prezentirati i određeni rezultati. Već su započete aktivnosti na izradi Vodiča kroz novi zakon, podignut je i novi web sajt čija će sadržina u cilju edukacije i boljeg istvarivanja prava biti konstantno unapređivana. Započet je i rad na pripremi elemenata za izradu strategije za inplementaciju novog zakona čije ću usvajanje predložiti Vladi Srbije. Pretpostavljam da će monitori EU na pravi način ceniti ove napore ali je ipak veliko pitanje u kojoj meri oni mogu popraviti njihovu ocenu o našem napredovanju na planu zaštite podataka o ličnosti.