Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2009. godini. Isti izveštaj, Poverenik je dostavio i Predsedniku Republike, Vladi Srbije i Zaštitniku građana. Izveštaj je istaknut i na veb prezentaciji Poverenika, u meniju "Dokumenti" podmeni "Izveštaji" ili na linku: Izveštaj za 2009 .
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio:
„Izveštaj sadrži podatke o radu institucije Poverenika i podatke o opštem stanju u ove dve važne oblasti. Zasniva se na iskustvima iz prakse Poverenika i na preko 600 godišnjih izveštaja koje su dostavili razni organi vlasti. On potvrđuje kontinuitet pozitivnih trendova, pre svega stalnog rasta interesovanja javnosti za ostavarivanje svojih prava ali, nažalost, i održavanje problema na koje je ukazivano u ranijim izveštajima.
U 2009. godini Služba Poverenika je imala u radu oko 2800 predmeta. Priliv predmeta je bio za oko 23%, a broj rešenih za oko 29% veći nego u prethodnoj godini a Poverenik je, uz to, preduzimao i niz mera i aktivnosti u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Te rezultate treba vrednovati u kontekstu činjenice da je Poverenik sve do aprila 2009. imao samo 5 državnih službenika, a kraj te godine dočekao sa 11, umesto 69 predviđenih.
Intervencija Poverenika je u oko 90% slučajeva dala rezultat, tražilac je dobio prethodno uskraćenu informaciju. I mere u oblasti zaštite podataka, iako po obimu značajno skromnije, dale su korisne rezultate. Ali, bilo bi apsurdno primenu ova dva zakona svoditi samo na aktivnosti Poverenika. Postoji niz stvari koje moraju da urade drugi subjekti.
Npr. neizvršavanje obaveze Vlade da u slučaju potrebe obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, želeli to ili ne, objektivno ohrabruje prekršioce zakona.
Mora se nešto preduzeti i u vezi s tim da raste broj nedopuštenih tužbi koje protiv rešenja Poverenika podnose organi vlasti. To da se radi o nedopuštenim tužbama je više puta potvrđeno kroz praksu Vrhovnog suda, odbacivanjem istih. Bez obzira da li iza ovakvih tužbi stoji neprihvatljivo neznanje ili još neprihvatljivija namera da se odloži ostvarivanje legitimnih prava javnosti, to se ne bi smelo tolerisati - reč je o traćenju vremena koje je plaćeno novcem građana, poreskih obveznika i to radi izigravanja prava istih tih građana.
Za prekrišioce zakona stimulativno je i to da je, zbog nedovoljne aktivnosti nadležnog ministarstva, samo 7% od oko 1800 evidentiranih prekršilaca zakona (a broj stvarnih prekršaja je neuporedivo veći) snosilo, kakvu takvu odgovornost.
Smatram očiglednim da se odnos prema zahtevima javnosti mora menjati kao i da se mora insistirati na obavezi organa vlasti da što više informacija o svom radu čini javnim i ne čekajući na te zahteve. Stoga Izveštaj, uz pomenute i mnoge druge činjenice bitne za ocenu stanja u obe oblasti, sadrži i preporuke za usvajanje i sprovođenje određenih konkretnih pravnih i faktičkih mera koje bi omogućile kvalitetniju primenu oba zakona."
