Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, povodom reakcija novinara, novinarskih udruženja i drugih subjekata na Preporuke o izveštavanju medija o medicini koje je predstavilo Ministarstvo zdravlja, ocenjuje da je veoma važno da se organi i predstavnici vlasti uzdržavaju od postupaka koji izazivaju ili mogu izazivati osećaj uspostavljanja mehanizama cenzure ili auto-cenzure.
Ocenjujući da nije sporna obaveza koju novinari imaju prema objektivnom informisanju i istini, Poverenik je naglasio da odgovornost za kršenje tih obaveza treba da bude profesionalna i eventualno sudska, a ne treba da bude predmet aktivnosti izvršne vlasti.
S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„„Preporuke za izveštavanje“ koriste formulacije tipa „novinar je dužan“ ili „mora“ ili je „obavezan“ i već sama takva naredbodavna dikcija, neprimerena i samom nazivu akta, može izazvati reakcije novinara.
Važnije od tona je što su neke od „preporuka“ suštinski teško prihvatljive ili neprihvatljive. Drastičan primer je utvrđivanje obaveze novinara da naznači izvor informacije o kojoj piše. Ovakva „preporuka“ je u suprotnosti i sa izričitim odredbama našeg Zakona o javnom informisanju, i sa standardima o slobodi medija, koji su utvrđeni međunarodnim dokumentima koje je Srbija potpisala. Evropski sud za ljudska prava je u više svojih presuda naglašavao da je zaštita novinarskih izvora jedan od osnovnih preduslova slobode štampe, što treba da se odražava i u zakonima i u kodeksima preofesionalnog ponašanja u državama potpisnicama i da bez takve zaštite izvori mogu biti odvraćeni kod pružanja pomoći štampi, čime sposobnost štampe da pruža ne samo zvanične nego i tačne i pouzdane informacije može biti potkopana.
Nije dobro što se tekst preporuka bavi isključivo odgovornošću novinara za izveštavanje, a nimalo odgovornošću nadležnih organa za isto. U preporukama nema ni jedne jedine reči o pravu novinara da informacije dobijaju i na proaktivnoj osnovi iako je proaktivno objavljivanje informacija, zakonska obaveza organa vlasti. Dosta je neobično i indikativno da se u tekstu preporuka, iako se bave i izveštavanjem o informacijama od javnog značaja i zaštitom privatnosti uopšte ne spominju ni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, iako su ovim zakonima utvrđeni standardi ili obaveze vlasti u svetlu kojih neke od „preporuka“ deluju prilično kontraverzno.
Preporukama iza kojih (in)direktno stoji izvršna vlast generalno, a predloženim preporukama konkretno, ne može se dati doprinos kvalitetnijem informisanju javnosti. Insistiranje na istim može samo izazvati dodatne sasvim suvišne probleme.“
