Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, ocenjuje da način koji je izabran za usvajanje Zakona o elektronskim komunikacijama nije primeren značaju tog zakona. Radi se o sistemskom zakonu koji zavređuje ozbiljnu javnu raspravu i pažnju javnosti, pogotovo stručne, a predlaže se njegovo donošenje po hitnom postupku. Pri tome je konačni tekst predloga zakona bio faktički nedostupan javnosti, a koliko do juče, nije ga bilo moguće pronaći ni na veb sajtu Vlade, ni na veb sajtu Skupštine. Poverenik ocenjuje da su pojedina rešenja iz Zakona nejasna, kontraverzna i da mogu imati za posledicu ugrožavanje Ustavom i zakonom zajemčenih ljudskih prava.
S tim u vezi, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Prilično obiman tekst zakona morao sam da pročitam na brzinu, ali i to je dovoljno da se uoče neke stvari koje su, uz pomenutu brzinu i tajnovitost u predlaganju, najblaže rečeno, diskutabilne.
Tako se, npr. u vezi sa mogućnošću pristupa državnih bezbednosnih struktura tzv. zadržanim podacima i ne pominje odluka suda kao osnov. A ti podaci o komunikaciji nekada govore bar podjednako kao i sama sadržina telefonskog razgovora ili e-maila. Jednostavnije rečeno, reč je o podacima koji govore - ko, kad, kako, koliko dugo, odakle i sl. je s nekim razgovarao, odnosno komunicirao preko Interneta. Pitanje koje se s ovim u vezi otvara je - Da li su i ovi podaci zaštićeni ustavnom garancijom po kome je odstupanje od tajnosti pisma i drugih sredstava komuniciranja dozvoljeno samo na osnovu odluke suda ili se tim podacima može pristupati i bez odluke suda, po osnovu koji se utvrđuje nekim posebnim zakonima? Više puta sam upozoravao da evropski standardi, izraženi u odlukama Evropskog suda za ljudska prava govore da su i zadržani podaci integralni deo komunikacije, podjednako važni kao i sadržina. Shodno tome, zalagao sam se da u jednoj dobro pripremljenoj, stručnoj javnoj raspravi ovo pitanje raspravimo i eventualne dileme otklonimo na pravi način. Ipak, Ministarstvo za telekomunikacije izabralo je da stvar „lomi preko kolena“. Ne verujem da to može biti korisno, naprotiv.
Inače, podsećam da je nedavno Ustavni sud ocenio kao neustavne odredbe člana 55. važećeg Zakona o telekomunikacijama upravo zato što je taj član predviđao mogućnost da se od zabrane aktivnosti kojima se narušava privatnost telekomunikacionih poruka može odsustati, ne samo na osnovu odluke suda, već i bez nje ako se to propiše nekim zakonom.
Indikativna je i odredba čl. 130 predloga zakona kojim se na dosta nevešt i nezgrapan način pokušava isključiti nadležnost Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za kontrolu obrade „zadržanih podataka“. Umesto te kontrole od strane nezavisnog organa, kao alternativna odnosno isključujuća, uvodi se „kontrola“ od strane „organa nadležnog za zaštitu tajnih podataka“. Pošto takav organ ne postoji, to znači da kontrole i ne bi bilo, odnosno da bi obrađivači podataka kontrolisali sami sebe.
Verovao sam, pogotovo nakon žestoke javne rasprave koja je letos, povodom sličnih ideja u vezi sa Zakonom o tajnosti podataka, okončana na pravi način da smo se odlučili za put usvajanja evropskih standarda u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Ministarstvo za telekomunikacije izgleda ipak misli drugačije.“
