POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

03.12.2008.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, pozdravio je amandmane koje je Zaštitnik građana Saša Janković podneo na predlog Zakona o elektronskim komunikacijama i apelovao na narodne poslanike da ih usvoje. Naglašavajući da dezinformacije nisu i ne mogu biti u interesu pravilne odluke narodnih poslanika, Poverenik je pozvao ministarku za telekomunikacije Jasnu Matić da se uzdrži od plasiranja dezinformacija.

S tim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:

Smatrao sam svojom obavezom da kao neko ko rukovodi državnim organom u čijoj nadležnosti je i zaštita privatnosti građana upozorim na, najblaže rečeno, problematičan odnos odredbi predloga zakona koje ne predviđaju sudsku odluku kao jedini osnov za obradu tzv. „zadržanih podataka“, prema odgovarajućim odredbama Ustava Srbije. Moj stav je odranije poznat. Smatram da podaci iz telefonske ili internet komunikacije o tome ko, kad, s kim, koliko dugo i sl. je komunicirao nude gotovo isto toliko informacija koliko i sadržina komunikacije. Zato mislim da se ustavna garancija po kojoj se od nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja može odstupiti samo na osnovu odluke suda, odnosi i na „zadržane podatke“. U prilog ovom shvatanju navodio sam i konkretne odluke Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura.

Naravno, legitimno je pravo ministarke za telekomunikacije da misli drugačije. I ona i svi drugi koji misle kao ona mogu i treba da iznose argumente u prilog svom shvatanju. Zato sam se, pored ostalog, zalagao za ozbiljnu javnu raspravu. Ali, trebalo bi da se podrazumeva da argumenti koji se koriste moraju biti ozbiljni, odgovorni i u skladu sa istinom.

Neozbiljno je da se na pitanje - da li je ili nije predviđena odluka suda kao osnov za obradu „zadržanih podataka“, odgovara – „ali predviđeno je vođenje evidencije.“  A krajnje je neodgovorno, čak iako se to radi iz neznanja, predlagati da će se kontrolom zakonitosti obrade „zadržanih podataka“ baviti organ koji uopšte ne postoji. Takav predlog ne može da znači ništa drugo osim - nepostojanje bilo kakve kontrole.

Tvrdnje ministarke da je tekst zakona usaglašen sa brojnim subjektima, uključujući i Poverenika i Zaštitnika građana apsolutno ne odgovaraju istini. Bila je usaglašavana jedna verzija predloga, ali ona se po spornim pitanjima potpuno razlikuje od ove koja je predložena. Uostalom, o toj “usaglašenosti” valjda najbolje govore upravo amandmani koje je Zaštitnik građana podneo.”

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...