Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u periodu od 01. – 07. februara 2011. godine, preko ovlašćenih lica Poverenika – inspektora, izvršio nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod četrnaest organa u sastavu ministarstava u Vladi RS.
Nadzor je vršen isključivo u delu koji propisuje obavezu organa da na propisan način obrazuju evidencije o zbirkama podataka o ličnosti i iste dostave radi upisa u Centralni registar.
Kod devet organa (Agencija za zaštitu životne sredine, Uprava za sprečavanje pranja novca, Uprava carina, Uprava za igre na sreću, Uprava za javni dug, Uprava za trezor, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Uprava za veterinu i Direkcija za mere i dragocene metale) konstatovane su povrede Zakona u vidu apsolutnog neizvršavanja obaveza, pa su protiv funkcionera koji njima rukovode podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.
S tim u vezi, Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Radi se o akciji nadzora koja je najavljena i započeta još prošle godine. U skladu sa opredeljenjem da pitanje odgovornosti treba postavljati, prvo u odnosu na najviše, državne organe vlasti, akcija je započeta nadzorom u ministarstvima Vlade Republike Srbije i rezultirala sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u decembru prošle godine.
Ovaj put predmet nadzora bili su organi u sastavu ministarstava i rezultat je ponovno zabrinjavajući – 9 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv direktora ovih organa.
Nesporna je potreba da se, zbog neizvršavanja obaveza utvrđenih zakonom, pokreću postupci. Međutim, činjenice govore da smo suočeni sa problemom koji se, čak i kada bi nadležni pravosudni organi po podnetim zahtevima postupali mnogo ažurnije, ne može rešavati samo na taj način.
Jer, očito je da nije u pitanju samo neodgovornost, nego i neosposobljenost organa vlasti za izvršavanje obaveza koje nastaju preuzimanjem standarda demokratskog sveta. Preuzimanje tih standarda u naš pravni poredak podrazumeva mnogo više od njihovog pukog upisivanja u naše zakone. Oni koji sprovode te zakone moraju se upoznati sa suštinom, sadržajem i domašajem tih standarda, moraju ih razumeti i verovati u njihovu vrednost. Za to im je očigledno neophodna dodatna edukacija.
Neophodno je, na državnom nivou, organizovati i sprovesti što širu akciju sa ciljem osposobljavanja organa vlasti za izvršavanje obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.“
