Izvor: Danas

Ponovo loša ocena i nizak plasman Srbije na svetskoj rang listi korupcije

lični stav

Nedavno, desetak dana pred objavljivanje Globalnog indeksa percepcije korupcije (CPI), verovatno najrelevantnije rang-liste korupcije u svetu, koju svake godine krajem septembra, istovremeno u preko 180 država sa svih kontinenata, objavljuje antikorupcijska globalna mreža nevladinih organizacija Transparency International, upustio sam se u javno prognoziranje ocene naše zemlje na ovogodišnjem indeksu.

Izvor: Blic

Nedavno je, na adrese svih ministarstava, velikih budžetskih korisnika, stigla jedna interesantna inicijativa. Uputilo ju je 10 udruženja građana iz devet naših gradova i to pod, bar na prvi pogled, neobičnim imenom - "Linija 481". Ime potiče od jedne klasifikacije u budžetu Republike Srbije - "481 - donacije nevladinim organizacijama". Inicijativa je interesantna jer se odnosi na budžetsku stavku iza koje se u 2007. "krilo" preko pet milijardi dinara ili oko 65 miliona evra. Interesantna je i zato što u značajnoj meri menja neke, kod mnogih uobičajene predstave jer ukazuje da veliki deo "donacija NVO" ide subjektima koje malo ko "prepoznaje" kao NVO. Nekih 40 odsto ovih donacija otpada na političke stranke, verske zajednice i ustanove.

Izvor: Danas

NAŠA PRIČA: Bezbednosno-informativna agencija posle tri godine odgovorila na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava Dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA, navodi se u dopisu.

Beograd - Broj osoba koje srpske tajne službe prisluškuju je nepoznat i o njemu se već decenijama samo nagađa. U odgovoru na pitanje Inicijative mladih za ljudska prava o broju prisluškivanih osoba u 2005. godini, podnete po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je odgovorila da nije u mogućnosti da dostavi kopiju dokumenta „koji sadrži podatak o broju podnetih zahteva za prisluškivanje u toku 2005, kao i podataka koliko je osoba prisluškivano na osnovu podnetih zahteva, jer ovakav dokument ne postoji“. Navodi se i da „dokument sa ovakvim sadržajem nije predviđen podzakonskim propisima koji uređuju rad BIA“.

Izvor: Danas

Posle debate u parlamentu o zakonu o zaštiti ličnih podataka Poverenik za informacije očekuje da će vlast usvojiti predloge zaštitnika građana

Beograd - Vladi Srbije i vladajućoj koaliciji u Narodnoj skupštini preostaje sve manje vremena da odluče da li će usvojiti 15 amandmana na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje je podneo zaštitnik građana Saša Janković.

Izvor: Politika

Predlogom zakona o klasifikaciji informacija predviđeno da će tajne informacije moći da koriste samo oni koji su prošli bezbednosnu proveru BIA Predlogom zakona o klasifikaciji informacija koji je upućen Skupštini Srbije mogao bi konačno da bude uveden red u oblast informacija koje država proglašava tajnom budući da je ona danas u Srbiji regulisana čitavom „šumom” pravnih propisa, što rezultira neadekvatnom zaštitom takvih informacija. Prostim zbrajanjem ovih propisa nameće se zaključak da je rad državnih organa, javnih službi, vojske i policije, ali i javnih preduzeća i ustanova, često nepotrebno obavijen velom tajne. Predlog zakona, u čijoj izradi je učestvovao i Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, svojim potpisima je podržalo čak 35.870 građana Srbije.

Izvor: Blic

Komentari
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije

Gužva započeta javnim kritikama koje je Poverenik za informacije uputio na čl. 45 Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i nastavljena u Parlamentu povodom amandmana koje je, stavljajući se na stranu poverenika, podneo Ombudsman, okončaće se, izgleda, "kompromisom". To bi, razume se, i moglo biti baš dobro kad on ne bi bio od one vrste koja je kod nas, nažalost, najčešća - truli kompromis. Naravno, veoma je dobro što je Vlada odustala od rešenja koje je represivnim organima davalo potpuno "odrešene ruke" da bez ikakvog rizika vrše nezakonite obrade podataka, a da svaki eventualni pokušaj poverenika da interveniše sami otklone prostim izmišljanjem "bezbednosnih" razloga, i što je sad za celu stvar potrebno mišljenje još jednog "organa" - predsednika Vrhovnog suda.