Izvor: "Blic"
Kada je, decembra 2004. godine, izabran na funkciju poverenika za informacije od javnog značaja Republike Srbije, Rodoljub Šabić nije imao ni kancelariju ni saradnike niti sredstva za rad.
Ostaće zabeleženo da je sopstvenim novcem platio izradu pečata Povereništva i sve do jula 2005. se snalazio kako je znao i umeo. Tada je na raspolaganje dobio kancelarije i pet saradnika i s tim brojnim stanjem je radio sve do polovine 2009. godine.
Danas u timu ima tridesetak ljudi iako je aktom o organizaciji predviđeno da ima 69 saradnika. Uprkos svemu, na jučerašnji dan se njegova kancelarija mogla pohvaliti sa 10.259 obrađenih zahteva, 1.816 zahteva u proceduri, a samo u aprilu je primljeno 429 predmeta.
„Da nijedan slučaj više ne uzmemo, imali bismo posla do kraja godine”, kaže Šabić, koji je ovih dana ozbiljno uzdrmao javnost otkrivajući aferu vojvođanskog sekretarijata za obrazovanje, koji je stranoj firmi obezbedio višemilionski vredan ali i osetljiv posao kontrole školske baze podataka o učenicima, roditeljima i nastavnom osoblju. Poverenik je naložio Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i firmi koja je posao dobila da sve stopiraju i da u roku od 10 dana iz te baze izbrišu prikupljene podatke za više od 200.000 osoba.
Sedam godina mukotrpnog rada i borbe s vetrenjačama je trebalo da Šabićeva funkcija i reč dobiju na težini i da se sama država, koja je ovo telo osnovala, uozbilji. Jer odnos koji su državni organi imali prema Povereništvu na počecima njegovog rada jasno je pokazivao pravu nameru osnivanja: hajde da na papiru poštujemo još jednu evropsku proceduru, a informacije ćemo davati kad mi budemo hteli.
I verovatno bi to tako i ostalo da Rodoljub Šabić nije ozbiljno shvatio svoj posao i počeo da, u ime građana i javnosti, postavlja nezgodna pitanja i traži odgovore. U tom smislu teško je naći još nekog kome toliko priliči nagrada Vitez poziva, koja mu je dodeljena pre dve godine.
„Prosto je neshvatljivo šta je sve tretirano kao tajna i šta se sve uskraćuje ljudima i organizacijama. Događa se i da državni organi jedni drugima uskraćuju infiormacije”, izjaviće govoreći o onome sa čim se sve sretao u ovom poslu. Međutim, osim prozaičnih stvari do kojih je nemoguće dopreti zbog čiste birokratske inertnosti i gluposti, Šabić je ulazio u ozbiljnije klinčeve tragajući za informacijama za koje su njihovi vlasnici imali debele razloge da ih sakriju.
Na čistac je izgonio plate funkcionera u javnim preduzećima, drumsku mafiju, terao institute „Torlak” i „Batut” da iznesu istinu o kupovini vakcina protiv svinjskog gripa, proveravao da li BIA birala tužioce i sudije, njemu su se obraćali i za vilu bivšeg guvernera Radovana Jelašića i za mesto Dražinog groba, a morao je da reaguje i kada je, onomad, neki policijski voajer neprilične snimke dvoje mladih ljudi koji su se zaneli u ljubavi kod Beogradske arene postavio na internet.
Nakon što je, u januaru 2009. godine, na snagu stupio i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i pošto su ti poslovi priključeni Šabiću, on je postao čovek s najdužim nazivom funkcije u Srbiji - poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U tom novom domenu posla za protekle dve godine obradio je oko 270 slučajeva kršenja obrade i korišćenja podataka o ličnosti i prava na privatnost.
Svaki građanin koji sumnja ili smatra da mu je povređena privatnost može da traži zaštitu poverenika i da bude siguran kako njegova pritužba neće ostati samo birokratska službena beleška u kakvom registratoru.
Pokušavali su i da ga diskredituju ( poslednji put pisanjem da je u Povereništvo primio čoveka koji je „pustio Bagzija iz zatvora”), ponekad je morao da istrpi uvrede, ali će reći da „ozbiljnih pretnji, ipak, nije bilo!”
Šabić je po obrazovanju pravnik, po profesionalnom opredeljenju advokat, a prva iskustva sticao je u kancelariji čuvenog beogradskog advokata Filote File. Bio je i narodni poslanik, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, kao i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića, dok će iz vlade Zorana Živkovića otići nezadovoljan reakcijom vlade na afere koje su je pratile.
Principijelnost je pokazao i kada je izabran na mesto poverenika za informacije od javnog značaja: tada je, podnoseći ostavku na sve stranačke funkcije, napustio Socijaldemokratsku partiju, čiji je bio član i više nije pristupao nijednoj stranci.
Krajem prošle godine je demonstrirao i domaćinski odnos prema novcu koji mu je iz budžeta stavljen na raspolaganje, a koji zbog nedostatka predviđenog kadra nije uspeo da potroši. On je nadležnom ministru stavio na raspolaganje 50 miliona dinara za saniranje posledica zemljotresa u Kraljevu.
Rodoljub Šabić je rođen 1955. godine u Derventi, oženjen je i ima sina.