Takozvane terenske bezbednosne provere već decenijama se sprovode prilikom zapošljavanja u policiji, vojsci i službama bezbednosti, ili povodom upisa na školovanje za rad u ovim institucijama, pri čemu se provere ne odnose samo na kandidate već i na njihove porodice.
Slučaj nesuđene studentkinje
Kriminalističko-policijske akademije Milice Milenković iz Kraljeva, koja je odbijena zbog „negativne bezbednosne provere", pri čemu joj nije obrazloženo o čemu je konkretno reč, pokrenuo je pitanje opravdanosti ove procedure.
– Takve aktivnosti, možda ne uvek ali veoma često mogu da budu sporne. Imajući u vidu naša ustavna i zakonska rešenja, obrada podataka o ličnosti dopuštena je onda kad je predviđena zakonom ili uz pristanak lica o čijim podacima se radi. Međutim u oba slučaja mora biti jasno definisano o kakvoj se obradi radi, šta je njena svrha, na koji način se vrši, koji je njen obim, koji podaci se obrađuju i sl. Ne mislim da je taj uslov ispunjen ako se zakonska formulacija ili pristanak odnose na „bezbednosnu proveru" čija konkretna sadržina nije poznata – kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kako poverenik komentariše činjenicu da kandidati, zbog kojih se sprovodi provera, nemaju uvid u sadržinu provera, odnosno pozitivan ili negativan zaključak?
– Moj komentar je naravno negativan. Budući da je reč o obradi podataka o ličnosti, podsetiću pre svega na odredbe članova 19, 20 i 21 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kojima se uređuju prava na obaveštenje o obradi ličnih podataka, pravo na uvid u iste, pravo na kopiju podataka. A naravno, ne samo sa stanovišta zaštite podataka nego i generalno, smatram krajnje kontroverznom mogućnost da se bilo kome uskraćuje neko pravo iz razloga koji za njega ostaje nepoznat – ističe Šabić.
Prilikom ovih provera, na neki način, uvodi se i „porodična odgovornost" umesto lične, jer ako su se nekome otac, majka, brat ili sestra ogrešili o zakon, on se smatra nepodobnim.
– Prilično je nejasno koje sve podatke podrazumeva „bezbednosna provera", a moralo bi biti jasno i precizno definisano, bez obzira na to da li se radi o obradi na osnovu zakona ili na osnovu pristanka. To otvara mnoga delikatna pitanja, posebno u vezi sa krugom „trećih" lica čije se podaci takođe obrađuju.
A naravno, nezavisno od svega toga, generalno odobravam stanovište da je nedopustivo da se bilo ko automatski diskvalifikuje samo zbog toga što se neko lice s kojim je u nekakvoj srodničkoj vezi ogrešilo o zakon. Takva mogućnost je relikt stare, odavno prevaziđene „bezbednosne kulture" i ona mora sasvim da nestane – konstatuje Šabić.
Mogu li policija ili službe bezbednosti pod nekim okolnostima opravdano prikupljati lične podatke, uključujući i članove porodice osobe za koju se interesuju, pa da se na osnovu tih podataka tom građaninu uskrati neko pravo?
– Naravno da postoje situacije u kojima je vršenje bezbednosne provere logično i opravdano. Ali, kao što rekoh, polazeći od odredbe člana 41. Ustava Srbije, ne samo te situacije nego i obim, svrha, vrsta, način i druga relevantna pitanja u vezi sa obradom treba da budu precizno uređena zakonom – ističe Šabić.
