Posle problema u mnogim zemljama, „Gugl" će Rodoljubu Šabiću morati da garantuje zaštitu privatnosti i ličnih podataka srpskih građana
„Gugl" već koristi tehnologiju za zamagljivanje lica i registarskih tablica, a svaki pojedinac mora imati pravo da traži zamagljivanje bilo kog dela slike, koji sadrži podatke o njemu lično, njegovom automobilu i kući, kaže na vest o dolasku „strit vjua" u Srbiju Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kompanija „Gugl" nedavno je i formalno zatražila od poverenika da ovde počne da radi na svom projektu „Strit vju" ili „Pregled ulice". On podrazumeva da vozila korporacije iz Kalifornije krstare ulicama, snimaju okolinu i tako dobijene snimke koriste u okviru „guglove mape". Usluga omogućava korisnicima da vide, na primer, ulice Beograda onakvim kakve one zaista jesu, sa stvarnim zgradama, kućama i radnjama. Nevolja je, međutim, što kamere mogu da snime i ljude i njihove aktivnosti, u nekim zemljama „uhvatile" su i dvorišta i enterijer kuća, pa su građani u evropskim zemljama upozorili da američka kompanija mora da vodi računa o zaštiti privatnosti pojedinaca. „Gugl" je zbog toga imao problema u više evropskih zemalja, a srpski poverenik kaže da će zahtevati od „Gugla" da poštuje standarde zaštite privatnosti, odnosno zaštitu podataka o ličnosti utvrđene našim zakonima i međunarodnim dokumentima. Zato se postavlja pitanje šta će korporacijski automobili smeti da snimaju, a šta ne.
– „Guglovi" automobili snimaju, odnosno sakupljaju slike sa nivoa ulice. Na njima se vidi ono što bi ljudsko oko videlo sa iste pozicije. Naravno, ne prikazuje se sve u realnom vremenu niti će se sve snimljeno videti na finalnom snimku, jer određene stvari moraju biti zamagljene – objašnjava Šabić.
– Osim toga, mislim da je u funkciji prethodne zaštite privatnosti i taj uslov da vozila moraju biti vidno obeležena logom „Gugla", a da njihov prolazak određenim delovima grada radi snimanja bude unapred najavljen u sredstvima javnog informisanja.
„Strit vju" je već snimio i prikazao brojne svetske gradove. Poslednji projekti uključuju i pogled od 360 stepeni sa Ajfelovog tornja i vrha nebodera Burdž kalifa u Dubaiju. IT džinu ne treba odobrenje da dođe u Srbiju, jer, načelno, za snimanje gradova i ulica, kako ističe Šabić, nije potrebna ničija, pa ni njegova dozvola. Ipak, kompanija se obratila povereniku za mišljenje da bi zajedno predupredili probleme koji su nastajali u zemljama gde je „Gugl" ranije poslao svoja vozila. Poverenik će zato od njih tražiti garancije zaštite
privatnih podataka.
– Što se tiče trajanja tog procesa, ne bih želeo da se bavim spekulacijama. Mogu samo da kažem da ćemo učiniti sve što možemo da se stvar ne odugovlači. Preciziraćemo jasne uslove i ukoliko „Gugl" da valjane garancije, taj proces će biti relativno brzo okončan.
Na rad „Gugla" na ovom projektu odnosiće se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Šabić kaže da je moguće da će se u nekim slučajevima primenjivati i drugi zakoni kao i da će kompanija možda „biti u situaciji da za slikanje određenih objekata traži i pribavlja saglasnost nekih drugih državnih organa".
„Strit vju" je stekao popularnost zbog realističnog prikaza gradova – koriste se fotografije i snimci, a ne crteži, animacije i specijalni efekti. Njeni korisnici se upoznaju sa udaljenim metropolama i turističkim atrakcijama ili sa saobraćajem i mestima za izlaske u nekom delu grada. Međutim, san o obilasku sveta jednih pretvorio se u noćnu moru drugih kada su shvatili da su im se kamere „Gugla" isuviše približile. U Engleskoj se dešavalo da „strit vju" otkriva preljubnike u šetnji, dok je u Japanu odškrinuo kapije i vrata, odnosno „hvatao" dvorišta, pa čak i unutrašnjost kuća. Zato se u mnogim zemljama
insistiralo na tome da „Gugl" zatamni lica ljudi i izbaci sve snimke koji zadiru u privatnost. Ipak, najveći skandal izbio je u Nemačkoj gde je kompanija platila i kaznu, jer su njena vozila, snimajući kvartove nemačkih gradova, uzgred pokupila i elektronsku poštu, fotografije, onlajn pretragu i lozinke sa računara sa nezaštićenom bežičnom internet-vezom. Šabić zato kaže da će svaki pojedinac u Srbiji imati pravo na zaštitu od preuzimanja ličnih podataka.
– Mislim pre svega na ekscese koje je „Gugl" imao u jednom broju zemalja kada su njegovi automobili, slučajno ili ne, preuzimali i određene podatke sa nezaštićenih bežičnih mreža. To se naravno ne može tolerisati – zaključuje Šabić.
