Poverenik Šabić pisao vlastima još 2008. o materijalu Đinđićevog ubistva
TRAGOM
Beograd - Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je još 2008. skrenuo pažnju Vladi Srbije da je na nezakonit način postupala u zahtevu novinara da dobiju na uvid celokupni materijal Komisije koja je ispitivala propuste u obezbeđenju premijera Zorana Đinđića pre atentata.
Kao što je poznato, Ustavni sud je nedavno naložio Vladi Srbije da se ponovo izjasni o tajnosti ovih dokumenata. Čitavu priču pokrenula je novinarka Insajdera i B92 Mirjana Jevtović, koja je još 2008. uputila žalbu povereniku Šabiću, povodom odbijanja Vlade Srbije da joj dostavi dokumentaciju na uvid. Iako je poverenik žalbu odbio pošto je nenadležan da rešava žalbe protiv Vlade (jer to može samo sud), Rodoljub Šabić je ipak uputio pismo tadašnjem generalnom sekretaru Vlade Tamari Stojčević, u kome ukazuje na nepravilnosti i ističe da to čini zato što Vlada Srbije treba da bude primer drugima u poštovanju zakonitosti.
Šabić je ukazao da je prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama organ vlasti, što znači i Vlada Srbije, u roku od 15 dana, dužan da postupi po zahtevu, u ovom slučaju novinarke Jevtović. „To znači da u tom roku tražiocu informacije ili stavi na raspolaganje traženu informaciju odnosno dokumente odnosno kopiju istih, ili da njegov zahtev odbije, razume se na zakon predviđen način. U konkretnom slučaju nije učinjeno ni jedno ni drugo. Odgovor na svoj zahtev tražilac informacije dobio je znatno nakon isteka zakonom predviđenog roka. Istovremeno, odgovor nije bio ni udovoljavanje zahtevu, ali ni njegovo odbijanje na zakonom propisan način", navodi se u Šabićevom pismu.
Prema Šabićevom tumačenju, zahtev novinarke Insajdera nije zakonito odbijen, jer niti je doneto rešenje o odbijanju, samim tim i obrazloženo zašto se odbija, niti je naznačeno da se zbog odbijanja može pokrenuti sudski spor.
Neformalno obrazloženje da je „izveštaj bio dostupan javnosti" ne ispunjava zakonski uslov da se označi nosač informacije, odnosno gde je objavljen izveštaj.
- Pozivanje na to da se ostala dokumentacija „čuva kao radni materijal sa oznakom državne tajne", takođe bi moglo biti relevantno, ali samo uz zakonski uslov da je došlo do ocenjivanja da bi otkrivanje dokumenata javnosti dovelo do teških posledica koje pretežu nad pravom javnosti da zna, navodi se još u Šabićevom pismu.
Antrfile : O delu radnog materijala
Žarko Korać, koji je bio na čelu Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja Zorana Đinđića, nedavno je u intervjuu Danasu rekao da je deo onoga što se naziva „radni materijal" Komisije, vraćen Bezbednosno-informativnoj agenciji. Kao konkretan primer vraćene dokumentacije naveo je transkripte presretnutih razgovora pripadnika Zemunskog klana tri meseca pre Đinđićevog ubistva. Korać
je naveo i da u materijalu postoje delovi koji se odnose na rad službi bezbednosti koji svaka država na svetu štiti tajnošću. On je međutim istakao, da postoje i transkripti skoro 40 ljudi koje je Komisija saslušala, i ocenio da bi za javnost bilo korisno njihovo objavljivanje, jer bi javnost stekla uvid u zaključak Komisije da nije bilo zavere unutar premijerovog obezbeđenja.