Izvor: Politika
Izvršna vlast nijednom nije obezbedila izvršenje naloga Poverenika. - Još mi niko nije zvanično tražio da se ugovor sa "Fijatom" objavi u celosti
INTERVJU
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije
Rodoljub Šabić nije više samo Poverenik za informacije - njegovom zvanju pridodato je od 23. oktobra da je Poverenik i za zaštitu podataka o ličnosti.
Upravo povodom prošlonedeljnog usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Šabić je prekjuče uputio javno pismo Vladi Srbije tražeći od nje da stvori uslove za primenu ovog i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja optuživši je za "specifičnu opstrukciju"."Mislim, naravno, na više vlada. Naime, od ustanovljavanja institucije Poverenika, tome je skoro četiri godine, postoji taj problem. Činjenica je da impulse koje Poverenik šalje vladi, ona ignoriše. Činjenica je da je Poverenik radio prvo ni u kakvim, a onda u nešto boljim, ali neadekvatnim uslovima, da je zbog toga radio sa službom koja je tri puta manja od projektovane (zbog toga što izvršna vlast četiri godine ne može da odvoji adekvatan prostor za njen rad), a višestruko manja od onih koje imaju slični državni funkcioneri u drugim zemljama", ističe Šabić u razgovoru za "Politiku" dodajući da je važnije od ovih logističkih problema to što "vlada nije aktivirala dva veoma važna mehanizma koji su bili u zoni njene odgovornosti i za koje je bilo zakonom predviđeno da to uradi". Reč je, naime, o problemu izvršenja odluka Poverenika i o mehanizmu odgovornosti.
Vlada ne obezbeđuje izvršenje Vaših rešenja u dovoljnoj meri?
- Četiri godine vlada to uopšte ne čini. U najvećem broju slučajeva, kako god to izgledalo teško i mučno, nalozi Poverenika se izvršavaju. U odnosu, recimo, na 5.000 registrovanih predmeta, cifra između 100 i 200, koliko se konstantno održava neizvršenih predmeta, nije preterano velika. Ali principijelni značaj činjenice da vlada nijednom nije obezbedila izvršenje naloga Poverenika je ogroman. Nije to učinila ni u slučajevima kada je to bilo očigledno sasvim lako. Evo, recimo, sada smo svedoci da MUP ignoriše i rešenje Poverenika i ponovljene zahteve UNS-a i NUNS-a u vezi sa postojanjem ili nepostojanjem one famozne beleške o seksualnom zlostavljanju ovaca za koje je infamiran jedan vaš kolega, od strane jednog ministra. Ili da vlada, i pored naloga Poverenika starog više od godinu dana, još uvek ne objavljuje neke anekse ugovora za koncesiju Horgoš-Požega.
Ali, šta je problem? Da li je to nedostatak volje vlade, nedostatak sluha za značaj?
- Nastavite samo. Jer sve je to problem. Ne mogu nikoga da optužim za svesnu, umišljajnu nameru da opstruira aktivnost Poverenika, odnosno primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali sasvim odgovorno mogu da kažem da posle četiri godine, posle konstantnih, višestrukih upozorenja Poverenika da svi ti razlozi koje pominjete pomalo dovode do toga da vlada ne radi ono što je dužna da radi, a prestaje da bude bitno je li to svesna opstrukcija. Činjenica je da ona takvim postupkom indirektno poziva na kršenje zakona. Drugi mehanizam o kome sam govorio je mehanizam odgovornosti. Kod nas, za razliku od nekih drugih Poverenika (recimo, moja koleginica iz Slovenije ima ovlašćenja da vodi prekršajni postupak i izriče kazne - a samo inspektora ima deset za daleko uređeniju i četiri puta manju zemlju), ja nemam ovlašćenja čak ni da pokrenem prekršajni postupak. Dakle, kod nas bi to trebalo da pokreće opet izvršna vlast, odnosno Ministarstvo za kulturu.
Očekujete li da ikada dobijete taj mehanizam?
- Ne tražim da ga dobijem, ja tražim da ga primenjuje onaj kome stoji na raspolaganju.
Za ove četiri godine koje pominjete imali smo tri vlade. Bez obzira na partijski sastav tih vlada odnos prema Povereniku je bio isti?
- U prve tri i po godine radio sam u uslovima koji nekada nisu bili nimalo prijatni i često su me napadali pojedini predstavnici vlasti. U jednom trenutku me je tadašnji ministar pravde (Stojković) optužio da radim na štetu države i to bez ikakvih argumenata i pokazujući nepoznavanje važećih propisa. U vrlo teškim uslovima smo moji saradnici i ja ipak uspeli da ostvarimo neke rezultate koji su, mislim, vredni pažnje. I sad, upravo imajući u vidu to što ste rekli, tu treću vladu koja je došla sa naglašenim akcentom na putu ka Evropi i borbi protiv korupcije naravno da sam dočekao sa osnovanom nadom da će to bitno relaksirati našu poziciju.
I da li Vam ono što su uradili za ovih sto i nešto dana i dalje daje osnovu da se nadate tome?
- Ostavljam čitaocima "Politike" da sami procene. Dakle, ta vlada za prvih sto dana, što zaista nije previše, nije rešila nijedan od ovih logističkih, materijalnih ili prostornih problema. Poverenik i dalje radi sa komično malim brojem saradnika (sedam, od kojih su dve sekretarice i jedan vozač). I pored toga što nisu aktivirana ni ova dva mehanizma o kojima sam govorio, desilo se još nešto što je paradoksalno. Nova vlada je predložila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji višestruko povećava obaveze Poverenika. Zakon stupa na snagu 1. januara, a ova služba, koja je i logistički i po broju ljudi slabija od one koju sam nekada imao u svojoj privatnoj advokatskoj kancelariji, tada treba da se suoči sa jednim poslom koji je tri ili četiri puta kompleksniji, teži i veći od onog koji smo do sada radili. U ovom trenutku mi imamo 700 predmeta koji nisu završeni. Dakle, i bez ikakvog priliva novih predmeta, ova služba bi imala šta da radi bar pola godine.
Kada očekujete da će biti razmatran zakon o klasifikaciji podataka, kojim konačno treba da bude propisano šta sve može biti tajna? Predlog u čijoj izradi ste i Vi učestvovali je u proceduri skoro godinu dana i još se na zna kada će biti razmatran.
- To je zakon koji godinama tražim. Naš predlog je stavljen u stranu, ali ako se vlastima ne sviđa predlog koji je pripremio nevladin sektor sa Poverenikom neka ga skloni, ali neka odmah ponudi drugi, bolji. A zaista ne znam kada će to biti.
Koliko su institucije ažurne u postupanju po Vašim rešenjima?
- U otprilike dve trećine slučajeva, pa i više, uopšte ne moram da dajem nalog, jer se ti slučajevi završavaju tako što zatražim izjašnjenje organa na koji se neko žalio i oni kažu "dobro, daćemo". To kazuje da većina tih institucija računa na to da se vi nećete žaliti i ja zato pozivam građane i novinare da se uvek žale, jer je to njihovo pravo. U onoj trećini slučajeva moram da donosim naloge. I ti nalozi se izvršavaju bar u 85 odsto slučajeva. Onda dolazimo do kategorije slučajeva koji se ne izvršavaju, iako su nalozi Poverenika obavezujući i o njima sam već govorio, to su slučajevi u kojima bi vlada trebalo da obezbedi izvršenje.
Da vidimo kako to funkcioniše na konkretnom slučaju. U maju ove godine Aerodrom "Nikola Tesla" od Vas je dobio rešenje kojim mu se nalaže da Administrativnom odboru Skupštine Srbije dostavi informacije o izdacima za reprezentaciju i eventualnim posebnim "menadžerskim" dodacima za one na rukovodećim mestima u preduzeću. Da li je Aerodrom odmah poslušao?
- Nije reč samo o Aerodromu. To je jedan paradoksalan slučaj - žalba Administrativnog odbora Skupštine Srbije. Zamislite paradoks da jedno autoritativno telo najjačeg zakonodavnog organa vlasti u zemlji piše žalbu Povereniku, jer ne može da dobije od preduzeća i agencija te države podatke o platama i troškovima reprezentacije. Bilo je 30 ili 40 žalbi - polovina je već nakon zahteva za izjašnjavanje dala informacije, a polovina je dala po nalogu.
Dao je i Aerodrom. Čak je i BIA dala podatke o platama, samo u zatvorenoj koverti sa oznakom "državna tajna". Nedavno su konačno i oni objavili taj podatak, jer su valjda shvatili da je besmisleno da poreski obveznici ne znaju koliko i koga plaćaju.
Opozicija je ukazivala da ugovor sa "Fijatom" nije u potpunosti dostupan javnosti povlačeći paralelu sa ugovorom o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Znate li da li je zaista tako i da li ćete, eventualno, insistirati da se i taj ugovor objavi u celini (kao u slučaju koncesije)?
- Ja funkcionišem kao drugostepeni organ. Poverenik nikad ništa ne radi po službenoj dužnosti. Načelne stavove, naravno, iznosim ovakvim istupom kao što je za "Politiku", ali da bih mogao da intervenišem potrebna mi je nečija žalba.
U slučaju koncesije desilo se da je podnosilac žalbe bio baš predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, mada je meni to bilo potpuno svejedno. Ko god da je tražio tu informaciju morao je dobiti, jer takvi ugovori u kojima se raspolaže ogromnim kapitalnim, društvenim vrednostima ne mogu da budu daleko od očiju javnosti i zato sam doneo odluku koju sam doneo. U slučaju "Fijata" nemam nikakvu žalbu, niti sam je imao. U svakom slučaju, principijelno, smatram da za taj i svaki drugi ugovor gde se raspolaže značajnim dobrima ove države, nema nikakvih razloga koji bi mogli da opravdaju eventualno sakrivanje tih transakcija od očiju javnosti.
Jedan od velikih problema u vezi sa korupcijom u Srbiji je netransparentno finansiranje stranaka. Da li novi zakon o agenciji za borbu protiv korupcije može da popravi stanje u toj oblasti? Verica Barać je izrazila skepsu u vezi s tim.
- Ne samo Verica Barać nego i Slobodan Beljanski i ceo Odbor za rešavanje o sukobu interesa, i ne samo oni nego i znatan broj ljudi koji se tom materijom bavi. Uporan sam u tvrdnji da je ideja da ćemo mi samo donošenjem zakona nešto uraditi - iracionalna. Za teren borbe protiv korupcije moramo da izaberemo teren stvarnog života, a ne apstraktan i ne kreiranje nekih propisa. Mi smo Državnu revizorsku instituciju u tom apstraktnom svetu, na papiru, dobili još pre tri godine. Ona ni danas ne radi, tek je počela da dobija neke elementarne uslove za rad. A gde ćete važniju instituciju za borbu protiv zloupotrebe i korupcije nego što je DRI. A republička Uprava za javne nabavke sa svojih 40 zaposlenih egzistira u nekih 160 kvadrata prostora. A kakav značaj ta institucija ima u borbi protiv korupcije.