Izvor: Večernje novosti
U našoj zemlji nema preciznih pravila na koja dokumenta može da se stavi oznaka tajnosti Srbija i Crna Gora jedine u Evropi nemaju zakon o klasifikaciji tajnosti podataka
U ZAGLAVLjU papira, gotovo preteći, otkucano - "državna tajna". Na drugom dokumentu ista poruka otisnuta pečatom. Podaci su strogo zaštićeni i zato nećemo o njima. Jer, za otkrivanje napisanog sleduje kazna i do deset godina zatvora!Zato nije nikakva tajna, a posebno ne državna, da Srbija nema jedinstveni zakon kojim bi se regulisalo koja dokumenta mogu da nose oznaku tajnosti. Postoje, dakle, sankcije za odavanje podataka, ali se ne zna koji "papiri" zaslužuju da budu skrivani od očiju javnosti i zaključavani iza sedam brava.
Srbija i Crna Gora su jedine države u Evropi bez zakona o klasifikaciji tajnih podataka. Kod nas tu oblast "uređuje" konglomerat od nekoliko stotina propisa, od kojih je većina prevaziđena i međusobno suprotstavljena. Haos, dakle.
- U takim uslovima mnogi su u poziciji da po nejasnim, nepreciznim i često proizvoljnim kriterijuma ograničavaju pravo na informacije, označavajući ih kao tajne - ukazuje Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja.
Prof. Vladimir Vodinelić, direktor Centra za unapređivanje pravnih studija, još je konkretniji:
- Danas sve može biti proglašeno državnom tajnom!
U praksi se pokazalo da su oznake tajnosti "kačene" i na podatke o platama funkcionera, na ugovore o prodaji javnih preduzeća, pa čak i na pravilnike o radu. Iako se odavno pominju, državne i vojne tajne posebno su postale popularne u periodu kada je naša država počela da sarađuje s Hagom.
Nekadašnja Vlada SRJ često je bivše državne funkcionere oslobađala obaveze čuvanja tajni, najčešće zbog svedočenja pred Tribunalom. "Zavet ćutanja" skinut je nekadašnjem jugoslovenskom predsedniku Zoranu Liliću, zameniku načelnika Javne bezbednosti MUP Srbije Obradu Stevanoviću, Radomiru Markoviću, načelniku Službe državne bezbednosti Srbije. Istovremeno, oznake tajnosti ukinute su sa hrpe vojnih propisa.
I sam oslobođen čuvanja tajne, a zbog razgovora sa istražiteljima Haškog tribunala, bivši zamenik šefa SDB Zoran Mijatović kaže za "Novosti" da je 1999. godine, kada je prvi put penzionisan, potpisao izjavu da će čuvati tajne koje je saznao pri vršenju službe. Nigde, međutim, nije precizirano šta se pod tajnom podrazumeva.
Mijatović nam priča da je u nekadašnjoj SDB, a sada BIA, u njegovo vreme pravilnik o radu službe nosio oznaku državne tajne. Taj dokument je štampan u "Službenom glasniku", ali je ceo tiraž proglašen tajnim. Zaposleni ne dobijaju primerak, a sa pravilima se upoznaju na specijalističkom kursu službe.
- Svaki državni organ ima neki svoj propis o tome šta predstavlja tajnu, a od slučaja do slučaja se odlučuje koje informacije ili dokumenti dobijaju tu oznaku - napominje Mijatović. - Za mene je neshvatljivo da, na primer, ni pravosudni organi nemaju pristup svim dokumentima, već zavise od procene šefa službe da li će skinuti oznaku tajnosti. A, to nije dobro za čitav proces.
Zanimljivo je da svi članovi Odbora za odbranu i bezbednost pri Skupštini Srbije, nadležnog za kontrolu rada MUP i BIA, potpisuju izjavu o čuvanja tajnih i poverljivih informacija koje su im dostupne tokom mandata. I, upravo zato nigde nije "procureo" podatak o plati bivšeg šefa BIA Radeta Bulatovića, jer im je to dostavljeno sa oznakom - tajna.
- U slučajevima kad nije bilo osnova, nalagao sam da se informacije, iako su formalno nosile oznaku "tajna", stave na raspolaganje javnosti. Najčešće se tako postupalo, ali ne uvek - kaže Šabić. - Drastičan primer je slučaj sa JP "Putevi Srbije", kada su se iza službene tajne krili podaci koji su potvrđivali veliku krađu na rampama na autoputu. Išlo se dotle da se moj nalog poništi pred Vrhovnim sudom... Trebalo je više meseci da rešenje poverenika bude izvršeno i da ti podaci postanu javni. Uprkos nalogu Poverenika, mnogo vremena je potrošeno i da bi se obelodanio ugovor o prodaji RTB Bor, o nabavci aviona između "Jata" i "Erbusa"... I, koncesija o izgradnji autoputa Beograd - Horgoš, takođe, vodila se kao tajna, a obelodanjena je tek posle žestokog pritiska javnosti.
Veliki korak u regulisanju pitanja tajnosti podataka, po mišljenju prof. Vladimira Vodinelića, kod nas je načinjen kada je usvojen Krivični zakon i onaj o privrednim društvima. Za početak, propisano je da se pod plaštom tajne ne mogu prikrivati krivična dela ili slučajevi korupcije.
Po njegovim rečima, sledeći korak treba da bude usvajanje zakona o klasifikaciji tajnih podataka. Vodinelić je učestvovao u izradi takvog zakonskog predloga, čije je usvajanje potpisima podržalo 70.000 građana, a sve u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava. Tekst je čak ušao u skupštinsku proceduru, ali mu je trenutna sudbina - tajna.
- Kad nema tog zakona, ni onaj ko bi zatražio neku informaciju ne zna da to sme da učini, a onaj ko bi je dao ne zna da li sme da je prosledi - ističe prof. Vodinelić. - Ovaj zakonski predlog previđa četiri stepena tajnosti informacije. To "stepenovanje" je urađeno na osnovu nepovoljih posledica koje bi mogle da nastanu po društvo ili državni organ ukoliko bi se konkretni podatak otkrio. Poseban organ, kome bi se obraćao svako ko naiđe na zatvorena vrata, izdavao bi "bezbednosni sertifikat", bez kojih određeni podaci ne bi mogli da se dobiju. Posebna pravila su predviđena za naše građane, a posebna za strance.
Antrfile : KAZNE ZA ŠPIJUNE
Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumente koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao, a koji predstavljaju državnu tajnu, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina - zaprećeno je u Krivičnom zakonu.
Zatvorska kazna od tri do 15 godina sleduje svakom ko tajne vojne ili službene podatke dojavi stranoj državi ili organizaciji. U istom zakonu se "tretira" i poslovna tajna, za čije je otkrivanje kazna zatvora od tri meseca do pet godina.
STEPEN TAJNOSTI
IZUZETNO važni podaci za upravljanje državnim institucijama tretiraju se kao državna, dok vojna obuhvata poverljive podatke vezane za uniformisane sastave vojnih jedinica. A, jednom prihvaćena obaveza čuvanje tajne smatra se trajnom. Postoje tri stepena vojne tajna: interna, poverljiva i strogo poverljiva. Državnom tajnom se štite strateške informacije vezane za rad Vlade, Predsedništva, dok službena tajna znači čuvanje podataka BIA i MUP.