Izvor: Borba
Republicki poverenik za informacije rešio je u toku prošle godine 1.162 žalbe, a više od 90 posto njih podneto je zbog tzv. "cutanja administracije". Radi se o ogromnom, neshvatljivo visokom procentu, koji je nemoguce sresti u bilo kojoj vrsti postupka koji se pred organima vlasti može voditi. Paradoks je, medutim, u tome što naš zakon sada uopšte ne priznaje situaciju poznatu kao "cutanje administracije". Naprotiv, za takav cin je predvidena prekršajna odgovornost i novcana kazna. Medutim, "kažnjivost" za one koji ovako krše ustavom i zakonom zajamcena prava javnosti u praksije više nego relativizovana.Za tri godine primene zakona nadležno ministarstvo Vlade Srbije podnelo je samo oko 130 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, na osnovu kojih je u šest slucajeva doneto rešenje o kažnjavanju i u još cetrnaest izrecena opomena. Šta reci na to, kada se zna da je broj realno pocinjenih prekršaja neuporedivo veci, buduci da je pocinjeno na hiljade njih? To samo pokazuje na koji se nacin "vlast" odnosi prema ustavom i zakonom zajamcenom pravu gradana. To govori i
da sami politicari i ostali funkcioneri imaju više nego ozbiljan problem sa razumevanjem nekih elementarnih ideja demokratskog društva, od kojih je prva i najvažnija ta da se u takvom društvu nikom ne dopušta da se prema pravima gradana odnosi kao da su stvar koja zavisi od njegove "dobre volje". Upravo ti politicari moraju uvek imati na umu da baš oni, gradani, koji su ujedno i biraci i poreski obveznici, toj istoj vlasti obezbeduju dve, za njeno funkcionisanje neophodne stvari legitimitet i novac.
Potcenjivacki odnos koji ignorisanjem pomenutih prava u dramaticnom obimu "vlast" izražava, receno jezikom obicnih gradana, predstavlja "povlacenje za nos" onih kojima su ta prava ustavom i zakonom zagarantovana, i to uz istovremeno tracenje njihovog vremena, strpljenja i novca.
