Izvor: Blic
komentari
Rodoljub Šabić Poverenik za informacije
Zahtevi javnosti za pristup informacijama o javnim nabavkama, koji se podnose na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, gotovo po pravilu se suocavaju sa otporom. To je naravno, indikativno, uznemiravajuce, ali istovremeno i "logicno", ako se zna da se ovakve informacije uskracuju, i to u doslovno dramaticnim razmerama, cak i u okviru državnih, internih mehanizama kontrole.Recimo, Republickoj upravi za javne nabavke godišnji izveštaj dostavilo je nešto oko 2 hiljade subjekata. Ne zna se sa sigurnošcu koliko njih je bilo u obavezi, ali je verovatna pretpostavka da se radi o približno 12 hiljada. Ne zna se pouzdano ni koliko oni godišnje troše za javne nabavke, ali se opet sa dosta osnova pretpostavlja da potroše i preko 15% ukupnog društvenog proizvoda.
Inace, pretpostavka koja važi, u medunarodnim relacijama, znaci i kad su u pitanju zemlje koje imaju i daleko mocniju javnost i mnogo efikasnije sisteme eksterne i interne kontrole, je da šteta od korupcije u javnim nabavkama iznosi od najmanje 10% ugovorene vrednosti pa na više. Može li se pretpostaviti kolika je ta šteta u našem slucaju? Može, naravno. A ocigledan strah od javnosti i kontrole govori da nije pretpostavka vec izvesnost da se radi o ogromnim iznosima.
