Izvor: Danas
Biometrija, bezbednost i ljudska prava
Beograd - Ne treba se protiviti uvodenju novih tehnologija i ostalih metoda koji bi, na primer, mogli da posluže u borbi protiv kriminala, ali je pri tom neophodno da se uspostave mehanizmi kojima bi se obezbedila zaštita ljudskih prava, porucio je poverenik za informacije od javnog znacaja Rodoljub Šabic, na javnoj raspravi „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“ u Medija centru.Rodoljub Šabic je naglasio da je Srbija medu prvim evropskim zemljama koja ce imati biometrijske licne karte, ali i jedna od poslednjih koja nema zakon o zaštiti podataka o licnosti, ukazujuci da „niko nije ni tražio od Srbije da licne karte budu biometrijske“. Kao primer paradoksa Šabic je naveo da mnogi državni funkcioneri nisu ni najmanje raspoloženi da pružaju informacije o visini plata, dok postoji veliko interesovanje za širenje licnih podataka gradana.
Prema njegovim recima, sve informacije koje država ima u posedu treba da bude dostupne javnosti, izuzev malog broja, medu kojima su upravo podaci o licnosti.
Najveca sila danas, kako je objasnio, jeste kontrola, mogucnost distribuiranja i manipulisanja informacijama.
Zaštitnik gradana Saša Jankovic zamerio je što pre donošenja Zakona o licnoj karti nije uradena ozbiljna analiza i bezbednosna procena o ranjivosti sistema za cuvanje podataka o mogucim zloupotrebama.
- Država, kada uvodi mere koje dovode u pitanje slobode gradana, mora to da radi samo sa jasnim razlozima i opravdano - naglasio je Jankovic. On je podsetio da podaci mogu po Ustavu Srbije da se koriste osim za svrhe za koju su prikupljeni i u slucaju krivicnog gonjenja i zaštite bezbednosti Srbije.
Dejan Milenkovic iz Komiteta pravnika za ljudska prava naveo je da Srbija nema opšti zakonski okvir kojim bi bilo regulisano pitanje držanja, obrade i korišcenja podataka o licnosti. On je podsetio da je 1998. usvojen Zakon o zaštiti podataka o licnosti, ali da nikada nije primenjivan. Kako je objasnio, novi Predlog zakona o zaštiti podataka o licnosti nalazi se u skupštinskoj proceduri i najverovatnije ce biti usvojen po hitnom postupku.
Milenkovic je ocenio da bi neadekvatna zaštita podataka vodila ka tome da neki centri moci bliski MUP i bezbednosnim službama mogu da, na primer, objavljuju licne podatke gradana.
Javnu raspravu Biometrija, bezbednost i ljudska prava organizovao je Centar za civilno-vojne odnose.
