Izvor: Politika
Broj informacija koje su gradani, novinari, mediji, NVO i drugi tražili i dobili od vlasti u toku prošle godine znatno je veci od onog u toku 2006.
Poverenik za informacije od javnog znacaja Rodoljub Šabic narednog meseca podnece Narodnoj skupštini izveštaj kako se primenjivao Zakon o slobodnom pristupu informacijama u minuloj godini. Iako je preuranjeno zakljucivati koliko su državni i organi javne vlasti lane, tri godine po usvajanju zakona, doprinosili pravu javnosti da zna, pozitivni pomaci su primetni.- Izveštaj koji cu dostaviti skupštini potvrdice da se nastavlja pozitivni trend. Broj informacija koje su gradani, novinari, mediji, NVO i drugi tražili i dobili od vlasti u toku prošle godine znatno je veci od onog u toku 2006, koji je, inace, bio veci u odnosu na 2005. godinu. Kad je rec o obracanjima Povereniku, zanimljivo je da raste procenat slucajeva u kojima poverenik ne mora da daje naloge, a vec posle prve intervencije poverenika, organ vlasti dostavi informaciju koju prethodno nije dao. To pokazuje da uz nešto više napora i dobre volje možemo imati bolji rezultat - zadovoljnije gradane, bolju predstavu o transparentnosti vlasti i manje žalbi povereniku. Izveštaj ce, verujem, potvrditi i odreden napredak u vezi sa merama za unapredenje javnosti rada, edukacije kadrova, objavljivanja informatora i slicno - kaže Rodoljub Šabic.
Iako se ovaj propis primenjuje pune tri godine, neki državni organi još zanemaruju obavezu da pripreme godišnji izveštaj u kome bi naveli koliko su primili, a koliko poštovali zahteva za pristup informacijama, koliko je bilo žalbi, kako su naplacivali naknade za ovu vrstu usluge i druge podatke u vezi sa primenom zakona. Rok da se ovakvi izveštaji dostave istekao je 20. januara, ali nisu svi bili disciplinovani.
- Rec je o zaista elementarnoj i benignoj obavezi i odnos prema njoj mnogo govori. Ove godine, od oko 730 obveznika, izveštaj je do sada dostavilo približno 550, ili oko 75 odsto. Taj broj veci je nego prošle 2006. godine kad je izveštaje dostavilo 480 (oko 67 odsto) obveznika, ali i to je bilo više u poredenju sa prvom godinom. Mada ce i statistika potvrditi pozitivan trend,to nije nešto cime bi trebalo da budemo zadovoljni - objašnjava Šabic i dodaje:
- Izveštaje su dostavili šest najviših organa vlasti: predsednik RS, Narodna skupština RS, Vlada RS, Vrhovni sud, Ustavni sud i Republicko javno tužilaštvo. Stoprocentno izvršenje obaveze je i kod organa AP Vojvodine - skupštine, Izvršnog veca i svih pokrajinskih sekretarijata, a isto važi i za mrežu trgovinskih sudova. I kod drugih organa vlasti procenat je veci nego prošle godine i iznosi više od 70 odsto.
Zabrinjava, smatra Šabic, što ove godine cak pet ministarstava nije dostavilo izveštaje, a po definiciji bi trebalo da su najodgovorniji za primenu zakona.
Loš odnos prema obavezama je i u organima vlasti na nivou lokalne samouprave. Izveštaji su pristigli iz približno 50 odsto opština što je manje od prošlogodišnjih, takode loših, 52 odsto. Poverenik smatra da se takve pojave ne smeju tolerisati "bez obzira na to da li je razlog neznanje, neorganizovanost, neodgovornost ili bahatost". Zakon je za ovu vrstu prekršaja predvideo kaznu do 50.000 dinara. Šabic napominje da "poverenik nema nikakva ovlašcenja u vezi sa pokretanjem ili vodenjem prekršajnog postupka" i da je za to nadležno Ministarstvo za kulturu. Koliko je njemu poznato, od stupanja na snagu zakona do sada, zbog neizvršavanja ove zakonske obaveze, nije pokrenut nijedan prekršajni postupak.
