POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Zastarelo
Čitaj mi

Izvor: Pravda

Intervju: Rodoljub Šabić, poverenik za informacije

- Da se razumemo, ja se ne bavim aferama i političarima. Ja samo mogu da Vam pomognem da pribavite informacije odnosno dokumente kojima eventualno možete potkrepiti ili razotkriti neku aferu - ističe u intervjuu za „Pravdu" Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji kaže da je siguran „da sve priče o korupciji nisu zasnovane na realnom".   

- Ima i mitomanije i preterivanja, ali jeste izvesno da imamo visok nivo korupcije. I to još nije jedini problem.

Šta nam je dodatni problem?

- Dodatni problem jer ima izraženo nepoverenje u organe vlasti, dakle one koji bi trebalo da reše prvi problem. Zato mislim da što više realnih podataka treba izneti u javnost. Biće manje zloupotreba i korupcije i više razloga da se uspostavi poverenje.

Mislite li da bi to rešilo problem korupcije u zemlji?

- Ne do kraja, ali bi mnogo pomoglo u rešavanju. Ukoliko se više puta obratite, ili zatražite od bilo kog organa vlasti izveštaj ili pitate šta radi za vaše pare i u toku mandata koji je dobio zahvaljujući vama, to više doprinosite uspostavljanju jednog mehanizma kontrole koji nemamo. Ja i moja funkcija služimo da u tome pomognemo.

Da li je to put kojim ćemo rešiti problem?

- U svetu ima zemalja koje su imale slične probleme, i rešile ih. Slovenija je, na primer, „izgradila" najbolji tranzicioni put ka EU. Slovačka je bila ogrezla u siromaštvu i korupciji, imala je lošu komunikaciju sa Evropskom unijom. Doslednom primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama mnogo je uradila na suzbijanju zloupotreba i korupcije i danas je članica EU.

Koliko je naša zemlja daleko od toga?

- Još uvek daleko. Ipak, javnost je probuđena, i sve je više ljudi koji se pozivaju na svoja prava, traže dokumente i rade sve što je neophodno da bi zakon imao funkciju i bio primenljiv. Nigde u svetu priča o slobodi i pristupu informacijama nije pala s neba. Za to se treba boriti. U demokratskim zemljama kada je ovaj zakon prvi put proklamovan, bilo je problema. Što više ljudi bude insistiralo na svojim pravima i primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, biće realnije da on bude u punoj meri primenljiv.

Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podležu sve

institucije, svi organi vlasti. Svi kojima je potrebna informacija o radu ili u vezi s radom organa vlasti imaju pravo da je traže i dobiju, osim izuzetno kada se to pravo, iz razloga predviđenih zakonom, može ograničiti. Ukoliko nadležni

ne odgovore na zahtev, moj zadatak je da po žalbi ispitam da li je odgovor

neosnovano uskraćen i naložim da se on dobije.

Ko Vam se najčešće obraća?

- Najviše mi se obraćaju građani, mediji i novinari. Neretko se jave i političke partije pa i organi vlasti. Ovo poslednje ukazuje na specifičan i ozbiljan problem jer je razlog najčešće to što su na čelu organa predstavnici različitih partija. Tako zbog stranačkih animoziteta nema protoka informacija između organa vlasti i trpi rad tih organa, što je nedopustivo, jer oni ne postoje zbog stranaka, već zbog građana.

Šta je u stvari Vaš posao?

- Ukoliko neko ne dobije informaciju u određenom zakonskom roku i žali se, poverenik za informacije odlučuje o žalbi. Prvo ispituje zbog čega je uskraćena informacija, a onda donosi rešenje. Poverenikovo rešenje da se ta informacija mora dati na uvid, za organe vlasti je po zakonu obavezujuće. Ukoliko ipak ne postupe po nalogu, Vlada Srbije je dužna da obezbedi izvršenje naloženog.

Kakvi su Vam rezultati?

- Od početka rada registrovano je oko 3500 predmeta. Rešeno je oko 2800, što je zaista veliki posao za službu u kojoj je umesto predviđenih 21 radilo samo šest saradnika. U gotovo polovini slučajeva, već na moj prvi zahtev da se izjasne zašto dotičnoj osobi nisu prosledili traženu informaciju, kažu: pa dobro, daćemo. Inače predmet interesovanja je uglavnom novac, javne nabavke, troškovi... Ipak nema teme, niti sektora zbog kojih se neko nije obraćao, od zaštite životne sredine i životinja, preko rada političkih i pravosudnih organa, pa do ljudskih prava.

Kako ste se odlučili za ovo zanimanje?

- Advokat sam. Bio sam opozicioni političar, poslanik, zatim ministar u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Uvek sam bio zainteresovan za ovu ideju, zato sam i prihvatio ovu funkciju. Iako imam iskustva pa nisam naivan, problema je bilo i ima ih više nego što sam očekivao.

Antrfile : Za nauk

Autoput

Bez obzira na nepotrebne komplikacije zakon je na kraju ipak pobedio. Javnost se ustalasala. Lično mislim da je najveća korist što verovatno više nikome neće pasti na pamet da se tako ponaša.

Obaveze

Obuka

- Uputio sam svim ministrima u vladi pismo ukazujući na nekoliko otvorenih pitanja o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama, i ukazao im na obaveze koje iz njega proističu. U toku naredne nedelje predstavnicima ministarstava biće održan seminar radi obuke za adekvatno tumačenje i primenu ovog zakona.

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...