Izvor: Blic
Svaki pojedinačni ekološki incident podseća na neophodnost odgovornog odnosa prema životnoj sredini. Serija takvih incidenata, kakvu smo nažalost ovog leta imali, pogotovo. Ona uz ostalo podseća i na to da (još) nismo prihvatili Kjoto protokol i Arhušku konvenciju - dva u vezi sa životnom sredinom fundamentalna međunarodna dokumenta. Dobro je što ćemo Kjoto protokol ratifikovati uskoro, ali bi bilo dobro i oceniti da li smo, zbog docnje propuštali šanse za značajne strane investicije u čiste tehnologije? Kao i to koliko bi nas prihvatanje konvencije iz Arhusa približilo kvalitetnijem mehanizmu zaštite životne sredine?Ali i bez Kjota i Arhusa imamo i Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakon o proceni uticaja za životnu sredinu. Nemamo, međutim, dovoljno informacija o realnim efektima primene novih zakona. A one su neophodne kao osnova za najbitniju ocenu - ne ocenu apstraktnog kvaliteta zakona, nego ocenu mogućnosti, spremnosti i sposobnosti da se zakoni sprovedu u život. Javnost ima pravo da tu ocenu da. A ima i snagu kojom može efikasno da utiče na to da ta ocena bude bolja. Upravo zato efikasan sistem zaštite životne sredine nužno mora da pretpostavlja najširi pristup javnosti svim relevantnim informacijama.
