POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Zastarelo
Čitaj mi

Izvor: Blic

Poslednja odluka Vlade Srbije da novinari potpišu izjavu „da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću neće snimati, kopirati, štampati ili prepisivati podatke iz aneksa ugovora o koncesiji za autoput Horgoš - Požega“, u suprotnosti je sa domaćim zakonima. Vlada je time prekršila Zakon o slobodnom pristupu informacijama, a potom i Zakon o javnom informisanju. O tome koliko je potez Vlade Srbije u suprotnosti i sa odredbama Ustava ne treba ni govoriti.- Ideja da informacijama, odnosno dokumentima imaju pravo pristupa određena lica, uključujući i novinare, ali uz obavezu da potpišu neku izjavu da to što vide neće objavljivati, sasvim je u suprotnosti i sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama i sa odredbama Zakona o javnom informisanju. U krajnjoj liniji, u suprotnosti je i sa odredbama Ustava - objašnjava za „Blic“ poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić. On kaže da je „neka informacija ili dostupna javnosti ili nije dostupna“.- Ako iz zakonom predviđenih razloga nije dostupna, onda pristup njoj ima samo ograničen broj službenih lica, a novinari u svakom slučaju nemaju. Ako je dostupna javnosti, onda je dostupna svakome, bez diskriminacije. Ne samo novinarima, nego i građanima - kaže on. Objašnjavajući nastalu situaciju u odnosu na postojeće propise, Šabić ističe da je Zakonom izričito predviđeno da pravo na pristup informacijama, pored ostalog, podrazumeva i pravo na kopiranje.

- Dakle, ako dokument nije dostupan javnosti, ne možete ga ni videti, a ako jeste, onda kopiranje ne može biti zabranjeno - naglašava Šabić. Postoje slučajevi kada službenici potpisuju izjavu i to se odnosi na poverljiva dokumenta. Međutim, ugovor o koncesiji za autoput nema oznaku tajnosti. Šabić kaže da, ako se po strani ostave čisto pravni aspekti, besmisleno je da se predstavnici medija dovode u poziciju da nešto gledaju, ali da o tome ne smeju da pišu.

- Besmisleno, jer s jedne strane oni tu zabranu lako mogu izigrati, na primer, tako što će tekst potpisati neko ko nije gledao dokument ili što će redakcija objaviti tekst bez potpisa i slično. Ali, naravno, ne mislim da treba tome da pribegavaju. Posao novinara je da pišu i informišu javnost. Valjda zato Ustav predviđa da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja, a sredstva javnog obaveštavanja dužna su da to pravo poštuju - objašnjava Šabić.

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...