POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Zastarelo
Čitaj mi

Izvor: Glas Javnosti

intervju

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije

Ubeđen sam da najviša sudska instanca u Srbiji nema i ne može da ima nikakvu dilemu da je odredba, kakva je famozna tačka 24.2 iz Ugovora o autoputu Horgoš - Požega, u gruboj i očiglednoj suprotnosti sa odredbama našeg javnopravnog    poretka    - Sa stopostotnom sigurnošću verujem da će Vrhovni sud Srbije odbaciti tužbu Ministarstva za infrastrukturu protiv rešenja poverenika za informacije u slučaju pristupa podacima iz ugovora o koncesiji za autoput Horgoš - Požega. A to što očekujem, nije moja slobodna procena. I ranije se dešavalo da su različiti organi vlasti pokušavali da tužbom ovom sudu izdejstvuju poništavanje    rešenja poverenika za informacije. Neki od njih su dobili i veliki publicitet, kao tužba BIA-e, zbog naloga da iznese informacije o broju prisluškivanih u 2005. godini, zatim tužba JP „Putevi Srbije“ zbog podataka o distribuciji naplatnih kartica na nekim rampama, jer je poređenje tih podataka sa video- zapisom moglo pokazati veliku razliku između naplaćenog i realnog saobraćaja. Tu je i tužba JAT-a protiv rešenja kojim se zahtevalo da se iznesu informacije iz ugovora sa AIRBus-om o nabavci aviona, kao i tužba NIS-a protiv rešenja zbog informacija o    platama rukovodstva ovog preduzeća. I to nije sve. Čak 20 različitih organa vlasti podnelo je ovakve tužbe protiv poverenikovih rešenja, a u 15 -tak slučajeva, koji su do danas okončani, presuda je bila identična - tužba je odbačena. Na taj način, sud je pokazao svoj odnos prema pravu na pristup

informacijama i pravu organa vlasti da vode spor u vezi sa istim, kaže republički Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Verujete li da će se Vrhovni sud pozabaviti i činjenicom da je potpisivanjem Ugovora o koncesiji prekršen Ustav Srbije, koji građanima garantuje dostupnost podacima od javnog značaja?

- Vrhovni sud će i ovaj put odbaciti tužbu kao nedopuštenu, ali se neće upuštati u suštinu stvari. A i kada bi se upustio u to, efekat bi bio isti. Ubeđen sam da najviša sudska instanca u Srbiji nema i ne može da ima nikakvu dilemu da je odredba, kakva je famozna tačka 24.2 iz Ugovora o autoputu Horgoš

- Požega, u gruboj i očiglednoj suprotnosti sa odredbama našeg javnopravnog poretka. Takođe, ta odredba nikako ne može da predstavlja osnovu za ograničavanje ustavom i zakonom zagarantovanih prava javnosti. Na osnovu te tačke bukvalno sve informacije o izgradnji i održavanju autoputa poverljive su    i srpska javnost bez saglasnosti stranog partnera, ne može dobiti nijednu jedinu informaciju. To je apsolutno neprihvatljivo.

Kako je moguće da predstavnici vlasti potpisivanjem ovakvih ugovora svesno ograniče građanima njihovo ustavno pravo, a da zbog toga ne snose nikakve sankcije?

- Jedino što mogu da kažem u vezi sa ovim slučajem, ali i eventualnim sličnim, budućim, je da je potpuna tajnost ugovora nešto što u savremenim uslovima nije primereno čak i ugovorima iz oblasti odbrane i bezbednosti. U svim zemljama koje su zajemčile pravo na slobodan pristup informacijama to pravo se    ograničava samo izuzetno. Interes javnosti da zna podatke o radu vlasti se pretpostavlja u svakom slučaju. To je, utoliko pre nesporno u slučaju autoputa Horgoš-Požega, budući da se radi o jednom od najvećih aktuelnih raspolaganja nekim javnim resursom. Zato očekujem da će Vlada Srbije problem sa pristupom informacija iz ovog ugovora rešiti u dogledno vreme i u skladu sa legitimnim interesima naše javnosti.

Hoće li višemesečna polemika u vezi sa Ugovorom o koncesiji „naučiti pameti“ naše predstavnike vlasti?

- Događanja u vezi sa ovim ugovorom morala bi da predstavljaju ozbiljno upozorenje na neke stvari o kojima se, očigledno, ne vodi dovoljno računa. Svi naši organi vlasti dužni su da svoje postupke, uključujući i aranžmane sa stranim partnerima, u potpunosti usklade sa obavezama koje imaju po našem    Ustavu i zakonu. Nigde u svetu se komercijalnim ugovorima ne može zadirati u javno-pravni poredak, a naš Ustav predviđa da čak i ratifikovani međudržavni ugovori moraju biti u skladu sa njim.

Zbirni mesečni statistički podaci

na dan 31.10.2024.

U PROCEDURI: 16.095

OBRAĐENO: 165.773

Opširnije...