Izvor: Blic
Naš Zakon o slobodnom pristupu informacijama predviđa da „svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom“, kao i da „ovo pravo pripada svima pod jednakim uslovima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, boravište, odnosno sedište ili lično svojstvo kao što je rasa, veroispovest, nacionalna ili etnička pripadnost, pol ili slično“. Ovakav izrazito demokratski i liberalan pristup omogućava širokom krugu subjekata da zaštitu prava traže od poverenika za informacije. I s tim u skladu, povereniku se obraćaju građani i stranci, maloletni i punoletni, lica različitih nacionalnosti, domaća i strana preduzeća, novinari i mediji, NVO, političke stranke, pa i organi vlasti.Iako formulacija „svako ima pravo“ to ne isključuje, sve češća obraćanja organa vlasti povereniku zaslužuju posebnu pažnju, jer osim o problemima sa slobodom pristupa informacijama govore i o drugim, ne manje važnim. To da su od ukupnog broja žalbi podnetih povereniku iz jednog od naših najvećih gradova, čak trećina žalbe organa vlasti protiv organa vlasti je, sa stanovišta normalnog funkcionisanja vlasti, i indikativno i zabrinjavajuće. Država mora aktivirati mehanizme odgovornosti kojima će one koji to ne žele prinuditi da se odreknu monopola i shvate da je sloboda pristupa informacijama ne samo formalno zajamčen, nego životno bitan uslov za ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza drugih. Rodoljub Šabić poverenik za informacije
