Izvor: Danas
Uz pozitivne ocene Srbiji u Izveštaju o dobrom upravljanju državom
Nedavno je u Vašingtonu, u sedištu Svetske banke, objavljen famozni Izveštaj o dobrom upravljanju državom za 2006. godinu. Reč je o dokumentu koji Svetska banka već deset godina objavljuje svakog leta, a koji je rezultat posmatranja i ocenjivanja više faktora koji su pretpostavka dobrog upravljanja. Opserviraju se efikasnost uprave, građanske slobode, politička stabilnost, pravna regulativa, kontrola korupcije i vladavina prava. Ocene se kreću od najlošije - 0, do najboljih 100, a Izveštaj obuhvata bezmalo sve zemlje sveta, više od dvesta njih. Objavljivanje ovog izveštaja uvek je privlačilo pažnju javnosti, a ove je godine kod nas izazvalo baš posebnu pažnju, veću nego ikad ranije. Objašnjenje verovatno leži u činjenici da je u ovogodišnjem izveštaju Srbija označena kao država kod koje je poboljšanje evidentno, naročito u vezi sa kontrolom korupcije.Ocene iz izveštaja izazvale su u našoj javnosti vrlo različite reakcije. I površan pogled na javno objavljene stavove i mišljenja eksperata ili komentare anonimnih građana na veb-sajtovima različitih medija, svejedno, potvrđuje očitu ambivalentnost - od manifestovanja zadovoljstva do skepse, čak i potpune neverice u objektivnu zasnovanost takvih ocena, posebno kad je u pitanju kontrola korupcije. "Dobra" ocena za kontrolu korupcije kod mnogih je izazvala kiseo osmeh. Jer, veliki je broj onih koji, mislim s pravom, smatraju da je kod nas realno stanje stvari takvo da još dugo vremena nećemo imati opravdanih razloga da budemo zadovoljni rezultatima u borbi protiv korupcije. Ali to ipak ne znači da bi pomenuti izveštaj Svetske banke trebalo potcenjivati. Reč je o dokumentu nesporne specifične težine, proizvodu brojnih istraživanja, zasnovanom na ocenama značajnog broja finansijskih institucija, specijalizovanih NVO i eksperata od autoriteta. A šta god mi sami o sebi mislili, objektivno smo u situaciji da je od toga mnogo važnije ono što o nama misle drugi - pre svega relevantni međunarodni faktori, što Svetska banka svakako jeste. Naravno, kao što ove ocene Svetske banke ne treba potcenjivati, ne treba ih ni precenjivati. Treba ih smestiti u realan kontekst, a tretirati ih kao potencijal, kao nešto što može dosta da vredi, ali uz uslov da bude valorizovano, da bude potvrđeno drugim relevantnim ocenama. Kad govorimo o realnom kontekstu, ilustrativno je uporediti ocene koje smo dobili sa ocenama, na primer, susedne Hrvatske. Ocene koju su dve zemlje dobile za delotvornost uprave su 44,5 (69,7), pri čemu ocena u zagradi pripada Hrvatskoj. Građanske slobode su ocenjene sa 51,4 (61,1), zakonska regulativa 40,5 (61,5), vladavina prava 35,2 (52,9), politička stabilnost 24,5 (62,0) i konačno kontrola korupcije 46,1 i 58,3. Hrvatska, kao aspirant za članstvo u EU tom cilju jeste bliža, ali, bar po kod nas široko rasprostranjenom mišljenju, ne baš mnogo bliža nego mi. Kod takvog stanja stvari, navedene ocene i razlike među njima, i bez posebnog komentara, govore da razloga za zadovoljstvo nemamo baš previše. Ali, kako god izgledalo poređenje naših ocena sa ocenama drugih zemalja, činjenica da su one bolje od prošlogodišnjih može biti vrlo korisna. Jer, iako u strogo formalnom smislu Izveštaj o dobrom upravljanju ne predstavlja zvanični dokument Svetske banke, ipak nema nikakve sumnje da predstavlja široko korišćen osnov prilikom odlučivanja o dodeli sredstava pomoći Svetske banke i respektabilan orijentir za poslovne ljude, odnosno investitore, od kojeg pored ostalog može da zavisi i obim stranih investicija, nama toliko potrebnih. Zbog toga je zaista bitno da se pozitivan trend u kontroli korupcije, na koji ukazuju ili ga bar nagoveštavaju ocene iz izveštaja Svetske banke, potvrdi sličnim ocenama na "ispitima" koji predstoje.
Prvi nam predstoji uskoro, za samo nekoliko meseci. Početkom novembra Transparency International, globalna antikorupcijska mreža nevladinih organizacija, objaviće svoj Indeks percepcije korupcije. Autoritet Indeksa u krugovima koji se bave antikorupcijskim aktivnostima, ali i kod poslovnih ljudi, bankara i investitora, zaista je nesumnjiv. Shodno tome suvišno je naglašavati koliko je značajno da on potvrdi pozitivan trend u borbi protiv korupcije. Drugi važan "ispit" biće verovatno u prvoj polovini naredne godine. Reč je o izvršenju preporuka GRECO-a. Velika antikorupcijska inicijativa je krajem 2005. dala našoj zemlji grupu preporuka čiji karakter je obavezujući, a s rokom za izvršenje do kraja ove godine. Budući da nema sumnje da će odnos prema ovim preporukama biti od velikog uticaja na sliku međunarodne javnosti o kontroli korupcije kod nas, veoma je loše što stvar sa izvršenjem ne stoji nimalo dobro. Krajnje je vreme da se sa tim odgovorno suočimo i energičnim delovanjem situaciju popravimo koliko god je više i brže moguće.
S tim u vezi dobro je podsetiti se na to da antikorupcijski koncepti na kojima insistiraju i Transparency i GRECO izuzetan značaj u borbi protiv korupcije pridaju transparentnosti, preglednosti poslovanja vlasti i dostupnosti podataka o tom poslovanju.
U tom kontekstu nedopustivo veliki broj informacija koje su našoj javnosti teško dostupne nije samo razlog za zabrinutost, nego i očigledan pokazatelj gde treba tražiti dobre, a brzo ostvarive rezultate u borbi protiv korupcije. Potrebno je bez oklevanja omogućiti javnosti najširi slobodan pristup informacijama o raspolaganju finansijskim i materijalnim javnim dobrima. Iskustva drugih potvrđuju da bi nam to omogućilo brojne korisne efekte. Uključujući i taj da ubuduće reakcija na ocene o kontroli korupcije ne bude ironičan ili skeptičan smešak, već, s razlogom, osmeh zadovoljstva. Autor je Poverenik za informacije
