Izvor: Nedeljni telegraf
NT istražuje ko su vladari srpskih informacija
Zvanične informacije često dezinformišu građane jer ih emituju nekvalifikovani službenici. Rodoljub ŠabiĆ, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže:
Na ključnim mestima ljudi bez dovoljno znanja i iskustva U nekim kabinetima ne koriste ni internet
Da li su danas u Srbiji informacije zaista slobodne i dostupne, da li se do njih dolazi jednostavnom i jasnom procedurom? Ko ih stvara i diktira, a ko ih i kako u javnost iznosi? Službe za informisanje i odnose sa javnošću, tzv. PR službe (Public relations), kancelarije za saradnju s medijima - na prvi pogled postale su stvar socijalnog i političkog prestiža zvaničnih institucija, ministarstava, kabineta, sudova, opština... I ne samo njih. Sportski klubovi, preduzeća, nevladine organizacije, agencije - gotovo svi su zaposlili kadar koji bi, navodno, trebalo da omogući i pomogne lakše, jednostavnije i bržedolaženje do informacija.
U praksi njihova uloga je zapravo suprotna, jer često kriju ono što je za javnost najvažnije. Takođe, preuzmaju odgovornost svojih poslodavaca i šefova, koji se kriju iza obično nemuštih zvaničnih saopštenja, a kasnije mogu da "se vade" na greške svojih činovnika.
Kada su zvanične institucije u pitanju, informacije su često i dalje interpretirane ili obojene, neretko začinjene i dopunjene, namenjene ovoj ili onoj strani, "rade" za ovu ili onu stvar. U svemu tome, čini se, važnu ulogu imaju ljudi zaduženi da informaciju prime, filtriraju i tako prerađenu "puste" u javnost, koji se neretko ponašaju kao "vlasnici i koautori" vesti koje bi trebalo samo da prenesu.
Čitajući i slušajući zvanična saopštenja PR državnih institucija, često se pitamo da li je njihov posao da informišu, zamagle ili čak dezinformišu. Na pitanja koja im iz medija upućujemo, često nam odgovaraju do te mere administrativno i birokratski, da poentu - ni ne vidimo.
Laganje na poslu
U isto vreme, svedoci smo da neki od PR službenika postaju čak i autori mail intervjua svojih poslodavaca, ili intervjue poslate na autorizaciju dorađuju, prerađuju i dopisuju. O tome u šta može da se pretvori posao PR službenika vrlo dobro govore i podaci stranih istraživanja, prema kojima čak četvrtina public relations poslenika priznaje da na poslu - laže.
Niko nema tačan uvid u to ko su kabinetski "vlasnici informacija", kako se postaje PR u zvaničnim institucijama u Srbiji, koji su kriterijumi za zapošljavanje. Ipak, upadljivo je da su to najčešće veoma mladi ljudi, različitih profesionalnih profila, uglavnom neafirmisani u profesijama iz kojih dolaze ili tek na početku poslovne karijere. Javna je tajna da su, kao i ministarstva i kabineti u kojima rade - politički lojalni i stranački polarizovani. Iako su uglavnom visoko obrazovani, saznajemo da među njima ima
veterinara, agrarnih i mašinskih inženjera, diplomiranih meteorologa... O tome koliki uticaj zaista imaju, kako rade i kako bi trebalo to da čine, Rodoljub Šabić, republički poverenik za informacije od javnog značaja, kaže: - To što PR službe danas postoje u svim organima jeste šansa za bolje informisanje javnosti o radu vlasti. Međutim, pitanje je kako se ona koristi.
Za potrebe PR odvajaju se značajna finansijska sredstva koja obezbeđuju poreski obveznici. Trošenje tog novca moralo bi da bude u skladu sa interesima i potrebama onih koji ga obezbeđuju. A mnoge stvari u vezi sa načinom delovanja PR, kvalitetom informacija, količinom angažovanih resursa, izborom kadrova, sukobom interesa i sl. mogu izazivati sumnju da je zaista tako.
Rodoljub Šabić smatra da PR službe mogu dati određen doprinos ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama, ali je on u startu limitiran prirodom službe:
- Informacije koje PR pruža su, po pravilu, obrađene. Činjenice koje se nude "obogaćene" su vrednosnim stavovima, subjektivizirane, sugestivne. Na primer, koristeći se pravom na slobodan pristup informacijama, vi možete svoj sud o tome da li neki organ vlasti racionalno i odgovorno raspolaže sredstvima, formirati na osnovu toga što ćete tražiti kopije dokumenata o budžetu i
njegovom korišćenju, i na osnovu njih sami doneti odgovarajuće zaključke. PR će vam umesto toga ponuditi "analitičnu" informaciju s naglaskom na onim činjenicama koje su afirmativne. Oba ova načina informisanja prisutna su i legitimna u savremenom društvu i nisu nužno suprotstavljeni, već su, uz uslov da se poštuju profesionalne granice i PR ne koristi u svrhu jeftine propagande, komplementarni.
- Osnovna mana PR u organima vlasti je to što se lako i često zaboravlja da organi vlasti pripadaju svim građanima. Kad se resurs koji bi trebalo da bude u funkciji države i koji se finansira državnim novcem stavi u funkciju propagande političke stranke, stvar gubi svaki smisao, pretvara se u karikaturu. Druga mana je nedovoljno korišćenje potencijala koje nudi internet. Uz uvažavanje svih problema, mislim da je kod nas nivo elektronske komunikacije vlasti sa javnošću zabrinjavajuće nizak.
Ignorisanje je zakonom kažnjivo U želji da saznamo ko sve radi u službama za informisanje najvažnijih državnih institucija, obratili smo se svim ministarstvima, kabinetima predsednika i premijera i Narodnoj skupštini Srbije, i pitali ih, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, ko je, s kakvom stručnom spremom i kakvom platom zaposlen na radnim mestima zaduženim za informisanje javnosti.
Ipak, ni pozivanje na Zakon nije pomoglo, pa su se na odgovor oglušili - Narodna skupština, kao i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete i sporta. Ministarstvo privrede
uputilo nas je na svoj sajt.
- Za ovu temu indikativan je i odnos prema vašem zahtevu, koji je u funkciji novinarskog istraživanja. Na zakonit način, organ vlasti od koga je informacija tražena može da je uskrati jedino ako zahtev odbije rešenjem u kome će navesti zakonske razloge za odbijanje, obrazložiti ih i dati pouku o pravnom leku.
Zakon ne priznaje neformalne, rigidne dopise, a pogotovo ne ignorisanje zahteva. To nije samo nekorektno i nepristojno, već je i prekršaj, kažnjiv po zakonu. Informacije o strukturi organa vlasti, broju zaposlenih, stručnoj spremi i drugim uslovima za vršenje određenih poslova, platama, budžetu i opremi trebalo bi da budu dostupne javnosti u svakom trenutku čak i bez konkretnih, pojedinačnih zahteva.
Antrfile : Različit pristup informacijama
Nije slučajno što Zakon za ostvarivanje prava na pristup informacijama, smatra Rodoljub Šabić, predviđa mehanizam koji se ne zasniva na PR službama, već da po zahtevima za pristup informacijama postupa za to posebno određeno lice:
- To je zato što se rad po zahtevima za pristup informacijama razlikuje od PR aktivnosti. Pojam informacije u kontekstu delovanja PR nije identičan sa informacijom u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Zakon pretpostavlja pružanje potpuno objektivne, egzaktne, neobrađene informacije ili dokumenta. PR služba nema takvu funkciju.
Ministarstvo odbrane
Poslove informisanja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije obavlja Odsek za informisanje i, odnedavno, referat portparola. Njih sedmoro zaposlenih čine Upravu za odnose sa javnošću MO.
"...Neposredno na poslovima PR, pored svojih redovnih dužnosti, angažovan je i zastupnik načelnika Uprave, koji privremeno obavlja dužnosti portparola..."
Svi zaposleni, kako tvrde u MO, fakultetski su obrazovani i, sem portparola, svi su civilna lica. Radno iskustvo im je između dve i 20 godina, a rade na poslovima: obaveštavanja javnosti o aktivnostima ministra odbrane i drugih zvaničnika MO, rade na izradi sistemski važnih dokumenata o odnosima sa
javnošću u VS i MO, prikupljaju validne informacije iz sistema o pojedinim značajnim pitanjima, odgovaraju na novinarska pitanja, pripremaju vesti za sajt MO, pripremaju konferencije za novinare, predlažu način reagovanja u određenim situacijama, organizuju medijsku promociju pojedinih događaja... U kabinetu ministra odbrane zaposlen je jedan PR.
Prosečna plata: 29.000.
Ministarstvo finansija
Na radnom mestu koje podrazumeva odnose sa medijima, u ovom ministarstvu zaposlena su dva službenika, dok je u kabinetu ministra ukupno pet zaposlenih.
Zaposleni u Odseku za odnose sa javnošću imaju visoku školsku spremu i rade, pre svega, na kontaktima sa medijima, organizuju konferencije za novinare, pripremaju pres materijal, saopštenja, najave aktivnosti ministra...
Svakodnevno su u kontaktima sa novinarima. Uslov za ova radna mesta je najmanje tri godine radnog iskustva u medijima.
Prosečna plata: 20.500-26.500.
Vlada Srbije
U vladinoj Kancelariji za saradnju sa medijima trenutno radi 30 državnih službenika, i to "tri na položaju (direktor kancelarije i dva pomoćnika) i 27 državnih službenika i nameštenika", od kojih 15 ima preko devet godina iskustva. Od tog broja 24 osobe imaju visoku, jedna višu i 12 srednju stručnu
spremu.
Prosečna plata:
n za izabrana i postavljena lica 76.151,69 din.
n sa visokom stručnom spremom 27.845,69 din.
n sa srednjom stručnom spremom 15.767,03 din.
Ministarstvo pravde
U ovom ministarstvu kažu da imaju jednog savetnika za odnose sa javnošću, a u kabinetu ministra, sem njega, rade još četiri službenika. Savetnik ima visoku školsku spremu i osam godina iskustva. Zadužen je za organizovanje konferencija za štampu, pripremu saopštenja za javnost, najavljivanje aktivnosti, organizaciju intervjua, održavanje redovnih kontakata s medijima, pripemu i praćenje medijskih nastupa i aktivnosti ministra i predstavnika ministarstva u zemlji i inostranstvu, ažuriranje informacije na sajtu, postupanje po zahtevima na slobodan pristup informacijama od javnog značaja... Prosečna plata: 27.172, 36 dinara.
Ministarstvo za dijasporu
U kabinetu ministra za dijasporu saopštavaju da zapošljavaju jednog savetnika za odnose s javnošću, sa visokom stručnom spremom društvenog smera, položenim državnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva.
Prosečna plata u 2006: 24.378 dinara.
Ministarstvo vera i Ministarstvo kulture
Iz ova dva ministarstva saopštili su nam da nemaju službu za informisanje, niti određeno mesto PR.
Ministarstvo nauke i životne sredine
U Upravi za zaštitu životne sredine ovog Ministarstva zaposlen je jedan PR, ima visoku stručnu spremu i četiri godine staža.
Prosečna plata: 21.000 dinara
Ministarstvo spoljnih poslovaIz MSP kažu da u Direkciji za informisanje zapošljavaju 11 ljudi, od kojih devet ima fakultetsko obrazovanje (četvoro ima i međunarodne specijalizacije), a dvoje administrativnih radnika srednju školu. Radni staž im se kreće od četiri do 31 godinu.
Zaposleni rade na poslovima komunikacije s domaćim i stranim medijima, organizuju medijske događaje, prave klipinge domaće štampe i dnevne biltene agencijskih vesti i analiziraju inostrane medije.
Internet odeljenje održava web-site MSP na srpskom i engleskom jeziku, svakodnevno ažurira podatke i informacije. \Prosečna plata: 37.981 dinar.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
U ovom ministarstvu kažu da nemaju službu za informisanje, ali u okviru kabineta ministra na radnom mestu za savetodavne poslove u oblasti odnosa sa javnošću, poslove PR obavlja jedan službenik. Ona je diplomirani meteorolog i ima 12 godina staža. Pored nje, u kabinetu rade još četiri službenika.
Prosečna plata: 42.443, 21 dinar.
Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
U Kabinetu ovog ministarstva rade ukupno četiri službenika:
"...Predviđeno je da dva državna službenika obavljaju poslove za informisanje, ali trenutno ih obavlja jedan. Ima višu školu, radno iskustvo od 15 godina..."
Plata iz novembra 2006: 26.000 dinara.
MUP Srbije
MUP Srbije nam je poslao rešenje kojim se odbija naš zahtev, uz sledeće obrazloženje:
"...Traženi podaci o broju zaposlenih, i opisu poslova na kojima rade nalaze se u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MUP STO1 str.pov.br 4911/06-5 od 10.05.2006, koji, kao što se iz njegove oznake vidi, nosi oznaku "str.pov". Odavanjem ove službene tajne, javnosti bi se učinili dostupnim podaci o organizaciji, broju i strukturi radnih mesta u ministarstvu, čime bi se mogao ugroziti operativni rad ovog organa javne vlasti..."
Pošto su nas uputili da se protiv ovakve odluke može izjaviti žalba neposredno povereniku za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić je prokomentarisao: - Od svih koji su vam uskratili informacije, samo MUP je sa formalnog, stanovišta postupio ispravno, budući da je, pozivajući se na službenu tajnu, doneo rešenje o odbijanju vašeg zahteva. Naravno, taj postupak je korektan samo
sa formalnog, ne i sa suštinskog stanovišta. Zakon predviđa da se pristup informaciji koja je označena kao službena, poslovna ili druga tajna može uskratiti, ali ne iz apstraktnih razloga, već samo ako bi zbog njenog odavanja nastupila šteta po neki drugi, zakonom zaštićen interes. A sasvim je očigledno da ne bi mogla nastupiti baš nikakva šteta zbog toga što bi javnost dobila podatke o broju zaposlenih u PR službi MUP. Ispoljeni odnos prema "poverljivim"
podacima je relikt starih vremena, one "bezbednosne kulture" u kojoj je bukvalno sve vezano za policiju, vojsku ili DB bilo tajna. U demokratskom svetu i daleko ozbiljnije informacije od onih koje ste tražili odavno su dostupne javnosti. I u neposrednom okruženju stvari se brže menjaju nego kod nas. U Crnoj Gori javni su podaci o broju zaposlenih u Agenciji za državnu bezbednost.
