Izvor: Danas
Povodom teksta "Proces dug zbog dodatnih ispitivanja"
Čudna upotreba dostavnice
Nemam nikakvu želju da preko štampe polemišem s gospodinom Milovanom Božovićem, okružnim javnim tužiocem u Beogradu. Ipak, budući da on pominje Poverenika i njegovu Službu i iznosi pravna mišljenja koja mogu biti od značaja za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, a sve to u kontekstu netačnih činjenica, jednostavno sam dužan da reagujem.Mišljenje da je, u vezi s pristupom informacijama koje su u posedu tužilaštva lex specialis Zakonik o krivičnom postupku, a ne Zakon o slobodnom pristupu informacijama potpuno je neodrživo i govori o nepoznavanju materije slobodnog pristupa informacijama. Prema toj logici, za nekoga bi bio lex specialis krivični zakonik, za nekoga zakon o parničnom postupku, za nekoga carinski, za nekoga poreski itd., a Zakon o slobodnom pristupu informacijama služio bi valjda samo za ukras. Zakonik o krivičnom postupku je lex specialis u vezi s krivično-pravnim pitanjima, a ne za pristup informacijama. U pitanjima pristupa informacijama, bez obzira na to kod kojeg organa se nalaze, primenjuje se Zakon o slobodnom pristupu informacijama, a ne neki drugi. I za eventualno ograničenje pristupa informacijama koriste se u njemu navedeni razlozi, a ne neki drugi. Uporedno-pravna praksa u vezi s ovim problemom isključuje svaku sumnju. Podsetiću još i na zajedničku rezoluciju visokih predstavnika za ljudska prava i slobodu medija, najautoritativnijih međunarodnih organizacija država, UN, OEBS i Organizacije američkih država koja izričito kaže da će se u slučaju nedoslednosti između Zakona o slobodnom pristupu informacijama i nekog drugog zakona prednost dati ovom prvom.
Nemam nameru da se osvrćem na pokušaje tužilaštva da dokaže kako u dopisima koje je uputilo NUNS-u i Povereniku piše i ono što tamo ne piše. Ne želim da se osvrćem ni na dilemu da li je tužilaštvo zahtev NUNS-a odbilo iz razloga koje je navelo u dopisu upućenom NUNS-u, ili iz nekih drugih, na koje se post festum poziva. Ali, jednostavno moram da reagujem na neodgovoran i nekorektan pokušaj da se Poverenik utera u laž, tako što će se "relativizovati" problem čudne dostavnice kojom je tužilaštvo prethodno želelo da dokaže da je uradilo nešto što nije uradilo. To tužilac pokušava da uradi tvrdnjom da je kopija dopisa dostavljena NUNS-u, kao i Povereniku, "ali njemu preko dostavne knjige 10. jula 2006. pa je, kakva god da je, dostavljena kopija dostavnice bez značaja...".
Zaista, 10. jula preko dostavne knjige tužilaštvo jeste nešto dostavilo Povereniku i to, naravno, nije ni trebalo dokazivati povratnicom. Tužilaštvo, međutim, dobro zna da to nije ni činilo, pa je zaista nedopustivo da sada čudnu dostavnicu pokušava da veže za taj događaj.
Dostavnicom o kojoj je reč tužilaštvo je želelo da dokaže drugu stvar. Naime, u dopisu upućenom Povereniku 12. 10. 2006. pod A br. 662/06, koji sada ne spominje, tužilaštvo je tvrdilo da je ono Povereniku za informacije dostavilo nekakav odgovor 16. 08. 2006, da je Poverenik taj odgovor primio 21. 08. 2006. i to je dokazivalo čudnom dostavnicom.
A istina je, bar za mene, zabrinjavajuća, da tužilaštvo nikakav dopis tih datuma nije uputilo Povereniku, a pogotovo da ga on nije primio. U tom kontekstu, a ne u nekom drugom u koji tužilac sada pokušava da je smesti, upotreba čudne dostavnice je indikativna i, u svakom slučaju, nije "bez značaja".
Zbog toga mislim da je najbolje da prekratimo ovu polemiku sa što je moguće manje štete po ugled tužilaštva. Najbolji način za to je taj da Okružni tužilac, ako sme i može, javno potvrdi da je istina da je tužilaštvo 16. 08. 2006. uputilo Povereniku nekakav "odgovor", te da je Poverenik taj "odgovor" primio 21. 08. 2006. godine. U obrnutom slučaju, biće dovoljno samo da kaže da to nije istina, a da se uzdrži od objašnjenja tipa "omaška" ili "bez značaja". Autor je Poverenik za informaciije.
