Izvor: Danas
Nimalo lep ali neizbežni deo naše svakodnevice su obrasci. Papirni ili elektronski formulari koje vlast propisuje da bi tako različite subjekte sa kojima komunicira "uterala u red" odnosno prisilila da informacije koje daju, daju u unapred određenoj formi, nisu naročito popularni, naprotiv neretko izazivaju odijum jer ih ljudi doživljavaju kao nepotrebno, smisla lišeno opterećenje, što istini za volju često jeste slučaj. Ne uvek, naravno, često je, kroz mogućnost korišćenja savremenih tehnologija, pojednostavljenu komunikaciju, i eliminisanje suvišnog i nebitnog, vrednost korišćenja obrazaca lako prepoznati. Ali, redak je izuzetak da neki obrazac, bez obzira koji, zasluži pažnju širu od one koju mu nužno posvećuju neposredno zainteresovani.Početkom ovog meseca Ministarstvo finansija propisivanjem novog izgleda obrasca za podnošenje izveštaja o trošenju novca tokom predizbornih kampanja, pružilo nam je priliku da se suočimo s takvim jednim izuzetkom.
Propisivanje novog obrasca moglo bi da predstavlja prvi ozbiljan korak odstupanja u odnosu na do sada uobičajenu, lošu praksu. Novi obrazac, sasvim očigledno će, javnosti omogućiti pristup znatno preciznijim podacima o strukturi prihoda i rashoda političkih stranaka. Dobro je poznato da je u dosadašnjoj praksi obaveza političkih stranaka da podnose ovakve izveštaje tretirana sasvim formalno, pa su stranke podnosile sumarne izveštaje sa podacima beskorisnim za bilo kakav ozbiljniji analitički pristup, često već na prvi pogled, sa stanovišta realnosti, sumnjivim, a praktično neproverljivim.
Novi obrazac predviđa podnošenje izveštaja koji sadrži konkretne podatke o strukturi i visini pojedinačnih pozicija. Podatke o javnim izvorima, odnosno sredstvima iz budžeta republike, pokrajine, lokalne samouprave i podatke o privatnim izvorima, od članarine, priloga pravnih i fizičkih lica u novcu, stvarima i besplatnim uslugama, uz navođenje naziva, odnosno imena davaoca priloga preko 6000 dinara, kao i prihodima od imovine stranaka, promotivnih aktivnosti i legata. I rashodi bi se mnogo preciznije razvrstavali na troškove plakata, oglasa, emisija, publikacija i drugih aktivnosti uz navođenje iznosa troška i primaoca sredstava.
Očigledna je korist koju bi od ovakvog izveštavanja mogli imati organi nadležni za kontrolu finansiranja političkih stranaka. Nesporna je i korist od afirmacije prava građana da znaju kako se troši novac koji oni, puneći budžet, u značajnom delu obezbeđuju. Konačno, očigledno je da bi, bude li želje i volje, ovi izveštaji mogli biti od koristi i organima nadležnim za borbu protiv korupcije.
Ali, uz pomenute koristi postoji još nešto zbog čega novi obrazac zaslužuje pažnju. To je način na koji smo do njega došli. Obrazac jeste akt vlasti ali, inicijalna ideja za njegovo donošenje nije nastala u krugu vlasti. To je ideja koju je, nekoliko sedmica ranije, artikulisala i lansirala Transparentnost Srbija, nevladina organizacija koja uživa nesporan ugled na planu borbe protiv korupcije. Ideju su podržali ljudi iz medija, pre svega agencija BETA i obezbedili joj značajan publicitet. Ljudi iz Ministarstva, i ministar finansija, reagovali su na ovo na pravi način, rezultat toga je novi obrazac.
Način na koji smo došli do obrasca možda je čak i vredniji od njegove sadržine. Taj način je dobro podsećanje na nešto što se u mnogim zemljama sveta prihvata i prepoznaje kao korisno, a kod nas nažalost teško razume.
Korupcija je fenomen, čije prevladavanje, kad poprimi zabrinjavajuće dimenzije kakve ima kod nas, traži angažovanje svih raspoloživih društvenih potencijala.U takvim uslovima borba protiv korupcije ne sme da predstavlja "monopol" vlasti. Potencijali aparata vlasti ne samo da su objektivno ograničeni, nego, sa subjektivnog aspekta, nije moguće zaobići činjenicu da je spremnost vlasti da zaista udari po izvorima korupcije limitirana i tim da su baš u okviru aparata vlasti locirani brojni faktori koji indukuju korupciju.
Brojne su države koje su rezultate u borbi protiv korupcije ostvarile zahvaljujući dobroj saradnji vladinog i nevladinog sektora. Ima primera kad ta saradnja poprima institucionalizovane oblike. U Meksiku recimo, Transparensia Mexicana, njihov pandan Transparentnosti Srbija više puta je bio formalni učesnik u mehanizmima za kontrolu državnih tendera vrednih stotinama miliona dolara. Takvih primera, iz naše perspektive gotovo nezamislivih, ima mnogo.
Nesporno je da korupcija najteže pogađa građane. Upravo, zato građani, civilni sektor, mediji, javnost moraju imati ne samo mogućnost nego i pravo da se suprotstave korupciji. Tom pravu odgovara obaveza vlasti da prepozna korisne impulse koje oni upute. Glavna vrednost novog obrasca je to što možda otvara, makar i varljivu nadu, da je vlast tu obavezu počela da prepoznaje. Autor je poverenik za informacije
