Izvor: Danas
Ovih dana je Transparency International, globalna mreža nevladinih organizacija za borbu protiv korupcije, objavila svoj Indeks percepcije korupcije (CPI). Indeks, kada je reč o dokumentima koji se bave stanjem korupcije u svetu, uživa bez sumnje najveći autoritet i stoga nije slučajno što je, kao i svake godine, njegovo objavljivanje izazvalo veliku pažnju međunarodne javnosti, posebno u zemljama koje, kao naša, imaju i problem korupcije i problem nepostojanja sopstvene akumulacije. Jer, Indeks je istovremeno i bitan faktor koji imaju u vidu međunarodni investitori kad odlučuju o plasmanu kapitala, i kvalitetno upozorenje koje bi trebalo da podstiče iznalaženje efikasnih sredstava u borbi protiv korupcije.
Ipak, objavljivanje CPI kod nas nije privuklo pažnju kakvu zaslužuje. Agencijske vesti i medijski izveštaji ostali su, uglavnom, na faktografskom nivou, analitički komentari bili su retki, a posebno zabrinjavajuće je što su sasvim izostale ma kakve reakcije ili najave mera od strane odgovornih u vlasti. To, svakako, nije dobro, utoliko pre što je samo nešto ranije slično tretiran i Izveštaj GRECO (Inicijativa grupe zemalja SE za borbu protiv korupcije). Šteta, jer CPI i Izveštaj GRECO-a, s različitih aspekata, nude mnoštvo važnih informacija u vezi sa korupcijom. Ovi izveštaji su komplementarni i daju kompleksnu sliku o korupciji kod nas.U CPI naša zemlja je ove godine dobila ocenu 3,0 i plasirala se na 90-92. mesto. Ocena je bolja od prošlogodišnje 2,8, a plasman takođe bolji od lanjske deobe 97-103. mesta. I ovogodišnjom ocenom potvrđen je kontinuitet rasta, inače karakterističan za ceo postmiloševićev period. Postoje li razlozi za zadovoljstvo? Njih treba ceniti u svetlu još nekih činjenica. Jer, iako je ocena 3,0 bolja od prošlogodišnje, ono nas ipak svrstava u kategoriju zemalja u kojima se korupcija otela kontroli. Dakle, ne samo da su ocene u borbi portiv korupcije visoko efikasnih zemalja za nas nedostižne, nego smo još uvek izuzetno daleko od famoznih 5,0, odnosno ocene koja odgovara korupciji svedenoj u podnošljive okvire. Što se mesta na rang listi tiče, ono ima krajnje relativnu vrednost. Jasno, bolje je sa 5,0 biti na 95, nego sa 3,0 na 90. mestu. Usput, i za ovogodišnju deobu 90-92. mesta sa Gabonom i Surinamom, karakteristično je isto što i za nekoliko prethodnih - konkurencija uglavnom afričkih i azijskih zemalja. To što je sačuvan kakav-takav trend popravljanja ocene predstavlja skromnu, ali nespornu vrednost ovogodišnjeg rezultata, ali je pri tom nužno imati u vidu da je taj trend, nažalost, toliko spor da je teško i predvideti kada bi nas mogao dovesti do rezultata kojim bismo mogli, odnosno smeli biti zadovoljni.
Ako treba verovati u CPI, a treba, nameće se zaključak da su nam daleko bolji rezultati u borbi protiv korupcije doslovno neophodni. Izveštaj GRECO-a bi, u tom kontekstu, trebalo da bude od nesumnjive koristi, budući da osim evaluacije dosadašnjih aktivnosti sadrži i sasvim konkretne preporuke. Doduše, najmanje trećina njih morala je odavno biti suvišna, a sama činjenica da je GRECO morao da ih predlaže za nas predstavlja blamažu i baca senku na stvarnu spremnost odgovornih da se korupciji suprotstave. GRECO, na primer, insistira na uvođenju institucije Ombudsmana. A po našem zakonu morali smo ombudsmana izabrati pre više meseci. GRECO traži uspostavljanje državne revizorske institucije. I ovo smo, po našem zakonu, morali uraditi pre pola godine. GRECO traži da se proširi primena Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Ovaj zakon, donet pre više od dve godine, posle brojnih nepotrebnih inicijalnih problema počeo je da daje rezultate. Ipak, nedavno je predložen zakon o antikorupcijskoj agenciji koji ne samo da će anulirati zakon o rešavanju sukoba interesa, već i dovesti u pitanje ostvarene rezultate. GRECO traži da se obezbedi pravna zaštita insajdera. Još pre dve godine, prilikom usvajanja Zakona o pristupu informacijama, takvo rešenje nalazilo se u predlogu zakona i izbačeno je bez pravog obrazloženja. GRECO traži edukaciju kadrova u organima vlasti i građana za primenu zakona o slobodnom pristupu informacijama. Takva edukacija je našim zakonom predviđena kao obaveza organa vlasti. Loše je poštovana, poverenik za informacije upozoravao je više puta, ali nadležni nisu reagovali. GRECO traži da se donese akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Već smo gotovo zaboravili kada je pomenuta strategija usvojena, ali akcioni plan, bez koga je ona mrtvo slovo na papiru, nije.
Robustna korupcija jeste velika opasnost za svako društvo, odnosno državu, ali još veću opasnost predstavlja neodgovornost, odnosno odsustvo spremnosti odgovornih da po korupciji udare onako kako je to i nužno, a moguće.
