Izvor: Kurir
Kurir - ISPOD ŽITA
Intervju Rodoljub Šabić
Predlogom zakona o stranim ulaganjima građanima zabranjeno da postavljaju pitanja o prodaji društvenih resursa stranim investitorima, među kojima je najviše onih sa Sejšelskih ostrva
BEOGRAD - Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, pre nekoliko dana javno je osudio Predlog zakona o stranim ulaganjima, tačnije odredbu 28, stav 4, koja se svodi na to da ukoliko strani investitor želi, može javnosti da uskrati informaciju o ulaganju. Šabić tvrdi da se na taj način na mala vrata pokušava potpuno isključiti primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
- To je neprihvatljivo, jer ne možete strancu dati veća prava nego domaćim licima.Time sebe dovodimo u servilan položaj. Pritom je nejasno ko je strani ulagač, jer se pod time ne podrazumevaju samo strana lica i firme, već ta formulacija pokriva razne pravne subjekte sa Kajmanskih, Sejšelskih i drugih ostrva iza kojih se, najčešće kriju prezimena na „ić“.
- Takva je praksa bila i dosad, jer iza stranog kapitala obično su se nalazili investicioni fondovi sa nepoznatim osnivačima. U čemu je razlika?
- Problem je u tome što se na ovaj način stvara zakonski okvir koji pretpostavlja da građani, mediji, javnost uopšte, nemaju pravo da postavljaju pitanja o privatizaciji, koncesijama, prodaji društvenih resursa. Ako se spreči pristup javnosti, onda širimo vrata korupciji, a trebalo bi imati u vidu da je Srbija i bez toga na užasno visokom mestu po stepenu korupcije. Ipak, ima situacija kada postoje razlozi za poverljivost informacije, poput određenih tehnoloških ili bezbednosnih podataka. Nikakav problem nije da se u takvim slučajevima dozvoli određen stepen poverljivosti, ali ne veći od onog koji se daje poslovnim ili službenim tajnama, jer nema informacije koja je automatski nedostupna.
- To je bila tema razgovora i sa predsednikom Skupštine Srbije?
- Naravno. Ovde se radi o tome da se u jedan srpski zakon stavi jedna odredba koja anulira jedan drugi srpski zakon, a to je Zakon o dostupnosti javnih informacija. Da ne ulazim u razloge unošenja ovakve odredbe, da li je to zla namera, neopreznost ili nekompetencija, mogu samo da istaknem da je moje duboko uverenje da je takva odredba opasna, što sam na kraju i preneo predsedniku Skupštine.
- Koliko je zahteva prošlo „kroz“ vašu službu?
- Dovoljno je reći da je oko 2.000 žalbi prosleđeno nadležnim ministarstvima.
Međutim, do danas niti jedno rešenje nije procesuirano. S druge strane, u određenom broju slučajeva, gde organ vlasti nije postupio po rešenju poverenika, što je zakonska obaveza, trebalo je da interveniše Vlade Srbije, odnosno da obezbedi izvršenje rešenja. Ni to se dosad niti jednom nije desilo.
To je ono što mene brine, jer pokazuje da nemam podršku izvršne vlasti.
- Da li vas se vladajući establišment plaši?
- Nije stvar koliko se boje mene. Reč je o nečemu drugom, odnosno o poštovanju zakona. Dakle, ja jednostavno mislim da je vreme da se svi počnemo navikavati na to da zakoni Srbije moraju da važe za svakog potpuno.
- Hoćete da kažete da vladajuća struktura, na čelu sa deklarisanim legalistima, krši zakon koji je sama donela?
-Sami ste dali komentar.
Antrfile : Kriju se iza službene tajne
- U praksi sam dosad imao brojne slučajeve žalbi zbog pozivanja na službene tajne, i s tim u vezi donosio brojna rešenja. Vrlo često iza poslovne tajne krije se neki interes koji je potpuno nelegitiman. Drastičan je primer takvog pozivanja, gde su se iza poslovne tajne krili podaci u vezi sa drumskom aferom.
Ono što treba istaći jeste da u svakom društvu, bez obzira na to koliko je ono demokratsko i transparentno, postoje određene tajne. Ali kod nas je pečat službene tajne gotovo mistifikovan. Tajni može biti, ali samo kada su sredstvo za zaštitu interesa društva. Ponavljam, nema apsolutnih tajni - ističe poverenik za informacije od javnog značaja.
